Svetski trendovi se menjaju i Srbija se prilagođava tim promenama, posebno kada je reč o litijumu, kritičnoj sirovini koja je postala veoma važna u modernom svetu. Litijum je neophodan za proizvodnju pametnih telefona, računara, električnih bicikala i automobila, kao i za kućna skladišta energije koja koriste solarne panele. Bez litijuma, nemoguće je sprovesti „zelenu tranziciju“ i smanjiti emisiju štetnih gasova.

Evropska Unija se suočava s nedostatkom litijuma, pa je zato pokrenula projekte otvaranja rudnika litijuma na svojoj teritoriji. Portugalci, Francuzi, Česi, Nemci, Finci, Austrijanci su među zemljama koje već planiraju ili su već otvorili rudnike litijuma. Srbija se takođe pridružuje ovom trendu, posebno kroz projekat „Jadar“ u okolini Loznice, koje je jedno od najvećih nalazišta litijuma na svetu.

Projekat „Jadar“ bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum-karbonata, što bi postavilo „Rio Tinto“ među prvih deset proizvođača litijuma na svetu. Ova investicija bi Srbiji donela veliki ekonomski napredak, sa ulaganjem od 2,55 milijardi dolara, poslovima za 1.300 ljudi i godišnjom rudnom rentom od 180 miliona evra. Ministar finansija Siniša Mali je procenio da bi otvaranje rudnika „Jadar“ moglo doneti Srbiji dobit od 10 do 12 milijardi evra i rast bruto društvenog proizvoda od 16 procenata.

Međutim, postoji opozicija i građanski pokreti koji su protiv ovakvih projekata, tvrdeći da će otvaranje rudnika uništiti životnu sredinu. Kompanija „Rio Tinto“ tvrdi suprotno, da je moguće otvoriti rudnik uz minimalne ekološke posledice. Istraživanja su sprovedena sa angažovanjem 40 univerzitetskih profesora i brane tvrdnju da se rudnik može otvoriti po najvišim ekološkim standardima.

Na kraju, odluka o otvaranju rudnika litijuma u Srbiji ostaje u rukama vlasti, uz podršku stručne javnosti i potrebne dozvole. Litijum je postao neophodna sirovina u modernom svetu, a Srbija ima priliku da iskoristi svoje prirodne resurse za ekonomski razvoj i prilagođavanje globalnim trendovima.