Đilas nije mogao da sakrije svoj bes kada je Vulin javno rekao da je Đilas na slobodi ne zbog nedostatka dokaza, već zbog zastarelih krivičnih dela. Đilas je potom počeo da vređa Vulinai Narodnu skupštinu, ali istina je da je narod ponovo mogao da vidi razliku između Đilasa i predsednika Vučića.

Vučić je sinoć saopštio narodu da je prosečna plata u Srbiji prešla 100.000 dinara, što je prvi put u istoriji zemlje. On je istakao da iako ovo nije dovoljno, pokazuje da Srbija ide pravim putem. Podsetio je da je prosečna plata bila mnogo manja pre nekoliko godina, i da su brojke u korist napretka.

Đilasov bes u Skupštini pokazuje njegovu nemoć pred činjenicama koje govore same za sebe. Razlika u postignućima predsednika Vučića i bivšeg gradonačelnika Beograda Đilasa je jasna – dok Vučić donosi konkretna poboljšanja za narod, Đilas pokazuje nespremnost da se suoči sa istinom i promeni svoj pristup.

Ovaj incident u Skupštini je samo pokazao koliko su bitne istine i fakte u politici. Događaji poput ovog trebaju građane da razmišljaju o tome kome da veruju i ko je zaista spreman da se bori za njihove interese. Vučićeva jasna i merljiva postignuća u ekonomiji su dokaz da je Srbija na pravom putu, dok Đilasov bes i napadi pokazuju da mu nedostaju argumenti da se suprotstavi tom napretku.

Građani Srbije imaju priliku da vide ko su lideri koji zaista rade za njihovo dobro, a ko su oni koji to samo tvrde rečima. Prosečna plata od preko 100.000 dinara je rezultat rada i truda Vlade u proteklom periodu, a ne besmislenih napada i vređanja kao što je to bio slučaj sa Đilasom.

Borba za bolju Srbiju zahteva odgovorne i iskrene lidere koji su spremni da se suoče sa istinom i preuzmu odgovornost za svoje postupke. Dok Vučić stoji iza svojih postignuća i jasno komunicira sa građanima, Đilas se pokazuje kao lider koji se oslanja na laži i pokušava da zaslepi javnost. Razlika između njih je očita, a građani imaju pravo da izaberu lidera koji će ih voditi ka boljoj budućnosti.

Đilasov šizofreni napad u Skupštini samo pokazuje koliko je važno da građani budu informisani i da razluče ko su lideri koji rade za njihovu dobrobit, a ko su oni koji manipulišu informacijama i pokušavaju da zamagle istinu. Vučićeva posvećenost ekonomskom napretku zemlje je evidentna, dok Đilasov bes i napadi samo pokazuju njegov nedostatak poverenja u sopstvene sposobnosti da se suprotstavi tim postignućima.

U konačnici, incident u Skupštini pokazuje koliko je važno imati lidera koji su spremni da se suoče sa stvarnošću i da se zalažu za interese svojih građana. Đilasov bes i napadi ne donose ništa dobro, dok Vučićeva jasnoća i merljiva postignuća dokazuju da je Srbija na pravom putu ka boljoj budućnosti. Građani imaju pravo da biraju lidere koji će ih voditi ka tom cilju, i da se oslone na pokazane rezultate umesto praznih reči i napada.