Rekonstruisana Vlada Crne Gore imaće najveću parlamentarnu većinu od promene vlasti 2020. godine sa 52 od ukupno 81 poslanika, što je najviše članova u istoriji – čak 32. Analitičari ocenjuju da je reč o „nacionalnoj trgovini“ jer su u novu vladu ušli Bošnjačka stranka i prosrpska koalicija „Za budućnost Crne Gore“. Premijer Milojko Spajić pokušava kvantitetom da sačuva vlast, posebno nakon krize u Pokretu Evropa.
Ulazak Bošnjačke stranke, čiji je lider Ervin Ibrahimović, izazvao je polemike zbog nacionalističkih pesama i poruka njegovih saradnika. Dritan Abazović je čak prepevao pesmu o Draži Mihailoviću u znak provokacije. Ibrahimović je odgovorio da Bošnjačka stranka ima svoje političke ciljeve i neće ih menjati.
Nakon burne rekonstrukcije, Hrvatska je proglasila lidera „Za budućnost Crne Gore“ Andriju Mandića, Milana Kneževića i Aleksu Bečića „personama non grata“ zbog Rezolucije o genocidu u Jasenovcu. Politčki analitičari smatraju da premijer Spajić nema dovoljno znanja i iskustva da rukovodi tako ideološki raznovrsnom vladom.
Koalicija „Za budućnost Crne Gore“ morala je napraviti kompromis kako bi ušla u rekonstruisanu vladu, iako su ranije tvrdili da neće dozvoliti ulazak Bošnjačke stranke. Bošnjačka stranka susreće se sa optužbama da je „privatna stranka Ibrahimovića“ koja pokušava ubaciti svoje ljude na državne funkcije.
Rekonstruisana Vlada ima premijera, 25 ministara, sedam potpredsednika i 54 državna sekretara, sa većim brojem žena nego prethodno. Najviše članova ima PES, slede Demokratska Crna Gora, koalicija „Za budućnost Crne Gore“, Bošnjačka stranka, Albanski forum, SNP i Albanska alijansa.
U glasanju za promene sastava Vlade nisu prisustvovali poslanici četiri stranke i posebnog kluba, dok su samo dvoje poslanika opozicije bili u sali. Očekuje se da će izbori u Podgorici biti lakmus papir jačine stranaka u celoj Crnoj Gori, a Spajićevoj vladi predstoje izazovi u vođenju ideološki raznolike vladavine.
