U današnjem svetu monaštva, duhovno putovanje prelazi granice svetovnog života, pretvarajući monahe u hodočasnike večnosti. Kroz čin monaškog postriga, simbolično se odriču sveta i rađaju za život u Hristu. Ovaj čin nije samo odricanje, već čin ljubavi i potpunog predanja Bogu. Jedan od primera ovakvog duhovnog preobražaja je otac Zosim iz Manastira Tumane.

Na dan monašenja, Zoren se transformirao u Zosima, odbačajući staru ličnost i svetovne običaje, uključujući i proslavu rođendana. Za oca Zosima, ulazak u manastir znači ostavljanje sveta iza sebe i vođenje života u molitvi i predanju Hristu. Proslava imendana ima dublji značaj za monahe, jer predstavlja trenutak kada se obnavlja zavet, seća se svetitelja čije ime nosi i osnažuje duhovno putovanje.

Čak i pre monašenja, otac Zosim je nosio duh monaškog predanja u sebi. Njegovo shvatanje proslave rođendana je drugačije od svetovnog, te nikada nije ozbiljno slavio taj dan, već se pretvorio u vid imendana. Imendan za oca Zosima, kao i za druge monahe, predstavlja trenutak novog rađanja za život u Hristu, kroz sećanje na svetitelja i zavet pred Gospodom.

Imendan postaje duhovna svetlost koja osvetljava put monaha kroz svakodnevni život posvećen molitvi i podvižništvu. U Manastiru Tumane svake godine praznik Svetih Zosima i Jakova Tumanskih privlači reku hodočasnika, obogaćujući duhovni život zajednice. Otac Zosim s ponosom nosi ime svetog Zosima i uz Božiju pomoć svedoči o duhovnom putovanju monaha u današnjem svetu.

U očima monaha, proslava imendana nije tek običaj, već prilika za ponovno rođenje u Hristu i jačanje veze sa svetiteljima. Kroz ovo duhovno shvatanje, monasi pronalaze značenje u svakodnevnim obavezama i slugovanju Bogu. Manastir Tumane predstavlja mesto gde duhovni putnici nalaze mir i blagoslov za svoje hodočašće ka večnosti.