Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin oglasio se povodom nedavne objave Srđe Popovića na društvenoj mreži Iks, u kojoj je ovaj aktivista uporedio proteste u Srbiji, Slovačkoj i Gruziji. Vulin je istakao da su zemlje koje se bore za samostalnu politiku, a koje ne žele da budu deo „antiruske histerije“, često na meti obojenih revolucija. U njegovom izlaganju, pomenute su Belorusija, Gruzija, Srbija i Slovačka kao primeri zemalja koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
Vulin je kritikovao Popovića, koga je nazvao vođom plaćenika iz grupe Canvas, optužujući ga da je bio uključen u aktivnosti koje su imale za cilj rušenje ustavnih poredaka u raznim zemljama, uključujući Ukrajinu, Egipat, Tunis, Hong Kong, Belorusiju i Rusiju. On je dodao da se Popović ponosi svojim delovanjem koje je, prema njegovim rečima, dovelo do destabilizacije slobodnih zemalja.
U svom obraćanju, Vulin je postavio nekoliko pitanja o zakonodavnom okviru u Srbiji. On je podsetio da postoje zakoni koji kažnjavaju građane koji učestvuju u ratu izvan granica Srbije, ali se postavlja pitanje zašto se učestvovanje u obojenim revolucijama ne kažnjava na isti način. „Zašto Srbija dopušta da njeni građani učestvuju u uništavanju ljudi i država, i zašto ne donesemo zakon o stranim agentima?“ upitao je Vulin, sugerišući potrebu za strožim zakonodavstvom o stranim uticajima.
Ovo Vulinovo obraćanje dolazi u trenutku kada su protesti postali sve učestaliji u Srbiji, kao i u drugim zemljama regiona. Protesti su često vođeni nezadovoljstvom građana prema vladi ili određenim političkim odlukama, a Vulin smatra da su takve demonstracije često manipulacije od strane stranih agenata koji žele da izazovu nemire.
Vulinova izjava nije prošla nezapaženo i izazvala je različite reakcije u javnosti. Dok neki podržavaju njegov stav o potrebi za jačanjem nacionalnog suvereniteta i borbi protiv stranog uticaja, drugi kritikuju njegovu retoriku kao prekomernu i zastrašujuću.
S obzirom na to da se situacija u regionu menja, a tenzije rastu, pitanje stranog uticaja i unutrašnjih pobuna postaje sve važnije. Srbija se suočava sa izazovima koje donose globalne geopolitičke promene, a Vulinova izjava može se posmatrati kao deo šireg narativa koji vladajuće strukture koriste kako bi opravdale svoje odluke i delovanja.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da je Srbija, kao i mnoge druge zemlje, mesto gde se prepliću različite političke i društvene struje. Vulinova izjava može biti shvaćena kao signal da vlasti ne nameravaju da popuste pod pritiscima koji dolaze iz inostranstva, a istovremeno žele da pokažu građanima da su spremne da se bore za očuvanje nacionalnih interesa.
Kako se situacija bude razvijala, ostaje da se vidi kako će građani reagovati na sve jače poruke vlasti o stranim agentima i obojenim revolucijama. Protesti će verovatno nastaviti da se dešavaju, a pitanje o tome kako će vlasti odgovoriti na nezadovoljstvo građana ostaje otvoreno. U svakom slučaju, Vulinovo obraćanje može se smatrati delom šire strategije vlade da se osigura kontrola nad narativima koji se tiču unutrašnje i spoljne politike Srbije.
