NA VANREDNIM parlamentarnim izborima u Azerbejdžanu zatvorena su biračka mesta, a vladajuća partija Novi Azerbejdžan predsednika Ilhama Alijeva na putu je da osvoji većinu. Prema izlaznim anketama, stranka Novi Azerbejdžan osvojila je 63 od 125 poslaničkih mesta, što je pad u odnosu na sadašnjih 69 mesta, prenosi Rojters. Glasanje je počelo u 8:00 (04:00 GMT) u nedelju i završilo se u 19:00 (15:00 GMT). Više od 6,4 miliona ljudi registrovano je za glasanje u naftom bogatoj centralnoazijskoj zemlji. Da bi se osigurala transparentnost, veb kamere su instalirane na 1.000 biračkih mesta širom zemlje. Za poslanička mesta konkurisalo je ukupno 990 kandidata. Vanredni parlamentarni izbori bili su prvi u zemlji otkako je povratila punu kontrolu nad bivšom otcepljenom teritorijom Nagorno-Karabaha u munjevitoj ofanzivi prošle godine protiv snaga etničkih Jermena. Glasanje je održano u Nagorno-Karabahu prvi put posle 30 godina. Azerbejdžan je doživeo ekonomski rast pod vođstvom trenutnog , podstaknut značajnim izvozom nafte i prirodnog gasa, bez obzira na osude tokom mandata. Šezdesetdvogodišnji lider nasledio je svog oca, Hejdara Alijeva, koji je bio predsednik između 1993. i 2003. godine. Stranka Musavat, velika opoziciona formacija, iznela je 34 kandidata za nedeljne izbore, ali je samo njih 25 registrovano. Druga opoziciona stranka Republikanska alternativa predstavila je 12 kandidata. Prema ustavu, izbori su trebali biti održani u novembru, ali je Alijev izdao dekret kojim se unapredi izbori jer će Baku biti domaćin klimatskih pregovora Ujedinjenih nacija, COP29. Izbori su protekli samo godinu dana nakon što su azerbejdžanske snage u vojnoj operaciji povratile region Nagorno-Karabaha, koji je bio pod kontrolom etničkih jermenskih snaga koje je podržavala Jermenija od 1994. godine, u vojnoj operaciji i proterale njenu samoproglašenu vladu. Većina od 120.000 jermenskih stanovnika regiona pobegla je pred ofanzivom.
Na poslednjim izborima vladajuća stranka Novi Azerbejdžan, koja je na vlasti od 2003. godine, osvojila je 69 od 125 poslaničkih mesta u azerbejdžanskom parlamentu. Međutim, prema izlaznim anketama sa ovih vanrednih izbora, stranka je osvojila 63 mesta, što je ipak dovoljno za većinu u parlamentu. Prema nekim analitičarima, pad broja osvojenih mesta može biti rezultat nezadovoljstva javnosti.
Na ovim izborima registrovano je više od 6,4 miliona ljudi za glasanje u Azerbejdžanu. Da bi se osigurala transparentnost izbora, veb kamere su postavljene na 1.000 biračkih mesta širom zemlje. Birači su imali priliku da biraju između 990 kandidata koji su se nadmetali za 125 poslaničkih mesta. Ovo su bili prvi vanredni parlamentarni izbori u zemlji od povratka punog kontorala nad Nagorno-Karabahom prošle godine.
Azerbejdžan je zemlja koja se nalazi u centralnoj Aziji i poznata je po bogatstvu nafte i prirodnog gasa. Pod vođstvom predsednika Ilhama Alijeva, zemlja je doživela ekonomski rast uprkos kritikama tokom njegovog mandata. Alijev je nasledio svojeg oca, Hejdara Alijeva, koji je bio predsednik zemlje od 1993. do 2003. godine.
Na ovim izborima učestvovala su i opoziciona stranka Musavat, koja je iznela 34 kandidata, od kojih su samo 25 registrovana. Druga opoziciona stranka, Republikanska alternativa, predstavila je 12 kandidata. Prema ustavu, izbori su trebali biti održani u novembru, ali je predsednik Alijev odlučio da ih unapredi zbog klimatskih pregovora Ujedinjenih nacija koji će se održati u Bakuu.
Ovi izbori su održani samo godinu dana nakon što su azerbejdžanske snage vojnom operacijom povratile region Nagorno-Karabah, koji je bio pod kontrolom etničkih jermenskih snaga od 1994. godine. Tokom ove operacije, većina od 120.000 jermenskih stanovnika regiona je pobegla pred ofanzivom.
Ukupno gledajući, vanredni parlamentarni izbori u Azerbejdžanu su protekli mirno i bez incidenata. Birači su imali priliku da slobodno izraze svoju volju i da biraju svoje predstavnike u parlamentu. Ovi izbori su bili važan korak ka demokratizaciji zemlje i jačanju političke scene. Nakon proglašenja zvaničnih rezultata, očekuje se formiranje nove vlade koja će voditi zemlju u narednom periodu.