Sveti Vasilije Ostroški, čudotvorac Zahumski, bio je svetionik vere i nade za srpski narod u vreme turskog ropstva. Rođen u Humskoj zemlji, pokazivao je od detinjstva duboku pobožnost i ljubav prema Bogu. Nakon školovanja u manastirima, postao je monah i sveštenik, a posle neslaganja sa mitropolitom Mardarijem o unijatskoj propagandi, povukao se u molitvu u manastir Tvrdoš. Ipak, njegova misija nije stajala, već je nastavio da hrabro brani pravoslavlje i pomaže narodu.

Njegova arhipastirska služba bila je obeležena čudima i isceljenjima, a njegova ljubav prema narodu i Crkvi bila je neiscrpna. Kada su Turci pojačali pritisak na srpski narod, Sveti Vasilije bio je izložen opasnostima, ali je hrabro služio i pomagao svima. Nakon što je postavljen za mitropolita Istočno-hercegovačke eparhije, nastavio je svoju službu sa istom posvećenošću.

Njegova svetost i predanost postale su simbol utehe i vere za mnoge generacije vernika. Nakon što je obnovio manastir Svetog Dimitrija u Popeu, bio je prinuđen da se skloni u pećinu pod planinom Zagaračom zbog turskih progona. Ipak, po savetu naroda, prešao je u manastir Ostrog, gde je nastavio sa svojom misijom. Svetitelj je postao sinonim za duhovnog pastira, prosvetitelja i zaštitnika pravoslavlja u najtežim vremenima.

Sveti Vasilije Ostroški je ostavio neizbrisiv pečat u srcima vernih, a njegova svetost i čudesa i danas privlače vernike iz celog sveta. Njegov život i dela svedoče o neumornoj borbi za istinu, pravdu i ljubav prema Bogu i bližnjima. Neka njegova svetlost i svetost uvek budu vodilja svima koji traže snagu i utehu u veri.