Rafinerije nafte u Kini smanjuju preradu zbog građevinske krize u kojoj se opada izgradnja stambenih objekata, a smanjuje se i potražnja za plastikom i gorivima za transport građevinskog materijala. Zbog toga se globalna privreda „broj dva“ suzdržava od kupovine sirove nafte iz Saudijske Arabije i Rusije, navodi Biznis insajder.

Trenutna cena fjučersa brenta, za isporuku u avgustu, iznosi 84,24 dolara po barelu, što je porast u odnosu na prethodnih pet dana kada je cena bila ispod 81,5 dolara.

Članicama grupe OPEK+ nije odgovarala manja potražnja, pa se očekuje nastavak restriktivne proizvodnje kako bi se održale cene nafte.

Cene sirove nafte su pale za skoro 10 dolara po barelu u poslednjih šest nedelja, zbog povećanog pritiska kako iz Kine, tako i zbog obilnih zalihama nafte iz SAD i drugih zemalja, piše Bloomberg.

Iako pad cena donosi olakšanje potrošačima i centralnim bankama koje se bore sa inflacijom, za proizvođače poput Saudijske Arabije, cene ispod 100 dolara po barelu predstavljaju problem. Rijadu su potrebne više cene kako bi finansirali ambiciozne planove prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda.

Hening Glojstin, šef konsultantske kuće „Eurasia Group“, ističe da je Kina ključni faktor u opadanju potražnje, te da bi OPEK+ mogao osetiti pritisak da produži smanjenje snabdevanja ukoliko se neravnoteža nastavi.

U međuvremenu, organizacija zemalja izvoznica nafte planira online sastanak 2. juna na kojem se očekuje odluka o nastavku smanjenja proizvodnje od oko dva miliona barela dnevno.

Posle brzog ekonomskog rasta u prvom tromesečju, snažan početak Kine u 2024. godini počeo je da slabi. Kineski indeks cena proizvođača je negativan već 19 meseci, a pad prodaje smanjio je potrošnju plastike i oslabio marže petrohemijskih proizvoda.

U skladu s tim, rafinerije su smanjile proizvodnju, a stope prerade u Kini su pale na 14,36 miliona barela dnevno u aprilu, najsporiji tempo od decembra i četiri odsto manje u poređenju s istim periodom prošle godine.