Naime, iz prepiske koja je nedavno procurela u javnost, otkriveni su šokantni detalji o blokadi zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu, koja traje već nekoliko nedelja. Studenti koji su zauzeli ovaj značajan objekat ne dozvoljavaju rektoru da uđe u zgradu, a koriste svečanu salu za različite aktivnosti koje su daleko od akademskih normi. U ovoj prostoriji, koju je izgradio beogradski trgovac i dobrotvor Miša Anastasijević 1863. godine, studenti spavaju, puše, piju i provode vreme u opuštenom ambijentu, što je izazvalo veliku zabrinutost među građanima Srbije.
Svečana sala, koja je deo kulturnog nasleđa Beograda i jedna od najvrednijih građevina iz 19. veka, postala je simbol nepoštovanja i vandalizma. Naime, kako se saznaje, studentima nije stalo do zaštite ovog značajnog objekta, a pravi stepen oštećenja biće poznat tek kada se odluče da napuste zgradu i vrate je u ruke onima koji su je izgradili i kojima je namenjena.
Još jedan skandalozan detalj otkriven u prepisci jeste da su u zgradu Rektorata, nakon što su studenti blokirali ulaze, ušli studenti privatnog fakulteta, Fakulteta za medije i komunikacije (FMK), koji nije deo Univerziteta u Beogradu. Ovaj fakultet, koji je osnovan 2006. godine, danas je deo privatnog Univerziteta Singidunum. To što su upravo oni zauzeli značajnu zgradu Rektorata postavlja ozbiljna pitanja o upravljanju i organizaciji unutar univerzitetskog sistema.
Prepiska jasno pokazuje da studenti FMK-a koriste Rektorat za svoje interne sastanke i plenume, dok je rektor Đokić i dalje isključen iz svoje kancelarije. Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem u komunikaciji i organizaciji unutar samog Univerziteta, kao i na nejasnoće u vezi sa pravima i odgovornostima svih uključenih strana.
Takođe, postavlja se pitanje kako je moguće da su studenti privatnog fakulteta uopšte dobili pristup zgradi koja nije njihova. Da li je došlo do propusta u obezbeđenju Rektorata ili su možda postojale određene dozvole koje nisu javno obelodanjene? Ova pitanja ostaju otvorena, dok građani i studenti Univerziteta u Beogradu zahtevaju odgovore.
Reakcije na ovu situaciju su varirale, a neki su izrazili zabrinutost zbog načina na koji se upravlja prostorima koji su deo javnog univerziteta. Mnogi smatraju da je potrebno hitno delovanje kako bi se zaštitila kulturna baština i obezbedila prava studenata koji se pridržavaju akademskih normi.
Pitanje koje se postavlja je: kako dalje? Da li će nadležni organi reagovati na ovu situaciju i pokušati da vrate kontrolu nad zgradom Rektorata, ili će se situacija i dalje razvijati u pravcu dodatne eskalacije i sukoba? Građani i studenti očekuju hitne odgovore i rešenja, jer ovakva situacija ne može da traje zauvek.
U međuvremenu, studenti Univerziteta u Beogradu postavljaju pitanja rektoru Đokiću o tome zašto je ova situacija dozvoljena. Njihova zabrinutost nije samo zbog trenutnog stanja, već i zbog budućnosti institucije i obrazovanja u Srbiji.
U svakom slučaju, ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za sve uključene strane i postavlja pitanja o budućnosti visokog obrazovanja u zemlji. Kako će se situacija razvijati, ostaje da se vidi, ali je jasno da je potrebna hitna reakcija kako bi se osiguralo da ovakvi incidenti ne postanu norma.
