Zoran Petrović, 64-godišnjak iz Beograda, već 17 godina provodi svoj život bez krova nad glavom, lutajući ulicama prestonice u svim vremenskim uslovima. Rođen je u siromašnoj porodici, radio je kao mehaničar i građevinac, imao je kuću, ćerku i ženu. Međutim, nakon što mu je ćerka otišla u Austriju, žena je preminula, a on je izgubio posao i dom. Sada živi na ulici, spava gde stigne i hrani se u narodnim kuhinjama.
Zoran nije u kontaktu sa svojom ćerkom već 11 godina, a najviše mu nedostaju njegova troje unučadi. Iako je prošao kroz teške životne okolnosti, Zoran kaže da nije nesrećan jer svako bira svoju sudbinu, a vodi ga vera u Boga. On nema nikakve materijalne želje i smatra da prava sreća dolazi iz jednostavnih stvari poput razgovora i druženja sa nekim.
U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, postoji 9.371 beskućnik, od kojih je većina sekundarni beskućnici koji žive u prostorijama nastanjenim iz nužde. U Beogradu je popisano 4.116 beskućnika, a samo nekoliko njih su primarni beskućnici koji nemaju krov nad glavom.
Zoran Petrović provodi svoje dane lutajući gradom, spavajući gde stigne i hraneći se u narodnim kuhinjama. Iako je izgubio sve što je imao, on zadržava optimizam i veru u bolje sutra. Njegova priča je samo jedna od mnogih koje pokazuju potrebu za većom podrškom i rešenjima za beskućnike u Srbiji.
