Istraživanja su pokazala da ljudi koji rade i nakon tradicionalne penzije žive srećnije i duže. Stručnjaci su intervjuisali ljude starosti od 70 do 100 godina kako bi bolje razumeli šta ih čini srećnima u kasnijim godinama života. Svaki od ispitanika je izjavio da i dalje radi, što ukazuje na to da aktivnost i posvećenost nekoj svrsishodnoj delatnosti doprinosi opštem zadovoljstvu.

Previše slobodnog vremena provedenog bez ikakve svrhe može dovesti do osećaja tuge i nezadovoljstva. Važno je zadržati neku vrstu aktivnosti koja će nas motivisati i držati nas zauzetima. To ne mora biti neprestani rad, već bilo koja vrsta hobija ili interesovanje.

Postavlja se pitanje da li je trenutni sistem penzionisanja totalno pogrešan. Mnogi smatraju da je pogrešno što se najproduktivniji profesionalni period života potroši na rad dok se odgajaju mala deca, dok se kasnije radi sve manje i manje. Stručnjaci predlažu obrnuti pristup, gde bi se fokus na karijeru pomera u kasnije godine života.

Umesto profesionalnog sprinta koji traje četiri decenije i završava se sa tradicionalnom penzijom sa 65 godina, preporučuje se da se aktivna karijera započne u 40-im godinama, a završi u osamdesetim. U ranim godinama života treba se posvetiti odgajanju dece, dok se kasnije može u potpunosti posvetiti profesionalnom radu.

Ovakav pristup može rezultirati srećnijim i ispunjenijim životom u kasnijim godinama, jer osoba ima priliku da se bavi poslom koji voli i u kojem uživa do duboke starosti. Aktivnost i rad doprinose očuvanju mentalnog zdravlja i sprečavanju osećaja usamljenosti, koji su česti problemi među starijom populacijom.

Pored toga, rad u starijim godinama može doneti i finansijsku sigurnost u penzionerskim danima. Umesto da se oslonimo samo na penziju, rad u kasnijim godinama može obezbediti dodatne prihode i omogućiti veći komfor u starosti.

Važno je napomenuti da rad u starijim godinama ne mora nužno biti u istom obimu kao u mlađim, već prilagođen fizičkim mogućnostima i željama osobe. Postoje razne opcije za rad u kasnijim godinama, kao što su savetovanje, volontiranje, freelance poslovi ili rad u smanjenom obimu.

Sve je veći broj ljudi koji odlučuju da nastave sa radom i nakon tradicionalne penzije. Ova tendencija može doneti brojne koristi, kako pojedincima, tako i društvu u celini. Aktivnost, produktivnost i posvećenost poslu mogu učiniti da ljudi ostanu vitalni i srećni i u dubokoj starosti.

U svakom slučaju, važno je prilagoditi radne obaveze i tempo rada sopstvenim potrebama i mogućnostima. Rad u starijim godinama treba da bude izbor osobe, a ne obaveza ili pritisak društva.

Studija je pokazala da su starije osobe koje su aktivne i radne srećnije i zadovoljnije svojim životom, što ukazuje na to da rad može imati pozitivan uticaj na kvalitet života u kasnijim godinama. Važno je promeniti percepciju starenja i penzionisanja i pružiti ljudima mogućnost da ostanu aktivni i angažovani i u dubokoj starosti.

U konačnici, rad u starijim godinama može biti izvor zadovoljstva, sreće i mentalne stimulacije, kao i finansijske sigurnosti. Važno je podržati ljude da nastave da rade i nakon tradicionalne penzije i omogućiti im da ostanu aktivni i korisni članovi društva.