Andrej Radulović, mladi reprezentativac Srbije u stonom tenisu, prošao je kroz teške životne bitke i sad se bori za plasman na Olimpijske igre. Sa samo 19 godina, Andrej je preživeo saobraćajnu nesreću koja mu je promenila život. Vozio se sa dedom i drugom iz Crne Gore kada je došlo do direktnog sudara sa šleperom. Deda njegovog prijatelja doživeo je srčani udar, a Andrej je zadobio teške povrede kičme i stomaka.

Nakon nesreće, Andrej je proveo šest meseci u borbi za život. Operisan je nekoliko puta, izvadili su mu dve trećine creva, ali mu je uspelo da sačuva bubreg. Posle operacije kičme, osećaj u nogama se polako vratio i započeo je fizikalnu terapiju. Međutim, dobio je trombozu i proveo dodatnih 14 meseci u bolnici.

Kada se vratio kući u Niš, Andrej je nastavio sa fizikalnom terapijom i odlučio da počne da trenira stoni tenis. Upoznao je trenera Bojana Stamenkovića i zaljubio se u ovaj sport. Postao je redovan na treninzima i osvojio nekoliko medalja na takmičenjima. Planira da se plasira na Svetski kup u Parizu i da eventualno ostvari san o učešću na Olimpijskim igrama.

Iako se oporavak od povreda odvija sporo, Andrej nije odustao od svojih ciljeva. Ističe da mu je podrška porodice, prijatelja i trenera ključna u borbi za povratak na noge. Smatra da je važno da osobe sa invaliditetom žive normalno, treniraju sport i održavaju društvene odnose. U Stonoteniskom klubu osoba sa invaliditetom „Nais“, gde trenira, imaju samo reči hvale za njegov trud i posvećenost.

Kroz svoju priču, Andrej želi da inspiriše druge osobe sa invaliditetom da se ne povlače u sebe, već da žive punim plućima i ostvare svoje snove. Njegova borba i upornost su primer kako uz podršku i volju možemo prevazići najteže životne prepreke. Andrej je dokaz da sa istinskom voljom i upornošću, sve je moguće.