Bojan Jovanović, antropolog i književnik, nedavno je objavio knjigu „Moć bola“, koja se bavi fenomenom bola, jedne od najneprijatnijih emocija koje prate čoveka tokom celog života. Ovo je prvi put da se u našoj literaturi obrađuju aspekti bola na ovakav način, a Jovanović u ovoj knjizi istražuje kako bol utiče na savremenog čoveka i njegove sposobnosti samoisceljenja, kao i na saosećanje prema drugima. Knjiga predstavlja značajan prilog razvoju antropologije bola kao discipline koja može pomoći u razumevanju samog sebe.
U razgovoru za naš list, Jovanović je ukazao na to kako pojedinci postaju zrele ličnosti kada steknu sposobnost da kontrolišu svoje nagone i podnose bol. On objašnjava da je bol, bez obzira na to da li je fizički ili emocionalni, prioritetan kada se pojavi, ometajući normalno funkcionisanje pojedinca. Različiti ljudi imaju različite nivoe otpornosti na bol, a ovo zavisi od izgrađenosti njihove ličnosti.
Kada je reč o narodima i kulturama, Jovanović naglašava da ne postoje prirodno otporniji narodi na bol. Ipak, određene kulture razvijaju tradicije i norme koje im pomažu da bolje podnose bol i patnju. Ove tradicije oblikuju mentalitet članova društva, a vaspitanje i obrazovanje igraju ključnu ulogu u tome kako pojedinci izražavaju svoja osećanja i suočavaju se s bolom.
On se osvrnuo i na to kako potiskivanje bola može imati ozbiljne psihološke posledice. Potisnuti bol se može manifestovati kroz traume koje se vraćaju u život pojedinca i preuzimaju kontrolu nad njim. Kada ljudi ne obraćaju pažnju na bol koji su doživeli, to može dovesti do emocionalnog nemira i loših postupaka prema drugima, što na kraju dovodi do kajanja i duševnog bola.
Dodatno, Jovanović razmatra suprotnosti bola i zadovoljstva, navodeći da su ova osećanja blisko povezana. On ukazuje na to da se, iako bol i zadovoljstvo smatraju emocionalnim krajnostima, njihova priroda može lako preći iz jednog u drugo stanje. Na primer, zadovoljstvo može proizaći iz bola, a obrnuto. Takođe, zanimljivo je da reč „bol“ u srpskom jeziku ima i muški i ženski rod, što Jovanović tumači kao način na koji se može agresivno ili pasivno reagovati na ovu emociju, ukazujući na različite pristupe među ljudima.
Razgovor se osvrnuo i na etičnost i odnos prema bolu drugih ljudi, što Jovanović vidi kao ključnu odrednicu moralnosti savremenog društva. On naglašava da se u današnjem svetu sve više prepoznaje egoizam, koji se često skriva iza fasade humanizma i demokratije. On se dotakao i ratova koji su vođeni pod izgovorom zaštite ljudi, a zapravo su imali za cilj ostvarivanje geopolitičkih interesa.
Jovanović se takođe osvrnuo na fenomen kolektivnog bola, koji se javlja u društvima u ratu. On ističe da povećan patriotski zanos može smanjiti strah od smrti i patnje, ali da je u današnjim društvima, posebno u kontekstu sukoba u Ukrajini, teško postići takvu homogenizaciju. Na primeru evropskih zemalja, poput Francuske, Nemačke i Velike Britanije, Jovanović ukazuje na to kako ratna propaganda nastoji da mobilizuje ljude protiv „ruske opasnosti“, ali da patriotski zanos nije na istom nivou kao u prošlim vremenima.
Knjiga „Moć bola“ predstavlja duboko promišljanje o jednoj od najvažnijih emocija u ljudskom životu i pruža uvid u to kako se bol može shvatiti, kako utica na pojedinca i društvo, i kako se suprotstaviti njegovim negativnim aspektima. U vremenu kada se čini da se empatija gubi, Jovanović podseća na važnost prepoznavanja bola i suočavanja s njim, kako bi se izgradila etičnija i humanija civilizacija.
