Banke u Srbiji su zaradile velike sume novca samo od provizija i naknada u poslednjih nekoliko godina. U 2023. godini, banke su zaradile 660 miliona evra samo od naknada i provizija, što je znatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Ovo ukazuje na to da banke više ne zarađuju primarno od kreditiranja, već od raznih dodatnih troškova koje naplaćuju građanima. Ograničavanje kamatnih stopa koje je najavila država možda neće imati veliki uticaj ako banke jednostavno povećaju provizije i naknade kako bi nadoknadile gubitke.

Advokati ukazuju na nezakonitost prakse banaka kada je reč o provizijama i naknadama. Banke su pronašle način da zarade velike sume novca kroz naplatu raznih troškova, često nepravedno i bez pružanja stvarne usluge korisnicima. Održavanje računa i korišćenje e-bankarstva su samo neki od primera gde banke naplaćuju usluge koje ne pružaju ili za koje korisnici već sami obavljaju veći deo posla.

Ograničavanje kamatnih stopa bez regulisanja provizija i naknada možda neće imati veliki efekat, jer banke upravo kroz ove dodatne troškove ostvaruju najveću zaradu. Finansijski stručnjaci ističu da je osnovna delatnost banaka kreditiranje, ali da su provizije i naknade postale značajan deo njihove zarade u poslednjih nekoliko godina.

Postoje primeri iz prakse gde su banke naplaćivale visoke kamate na kredite, što je dovelo do sporova sa korisnicima. Takođe, postoji praksa gde banke naplaćuju provizije i na novac koji daje država, a ne samo na svoje plasirane kredite. Neki sudovi su donosili presude u korist potrošača u slučajevima nezakonitih troškova obrade kredita, ali postoje i sudovi koji nisu bili naklonjeni potrošačima.

Banke sada šalju opomene korisnicima koji su pokrenuli sporove protiv njih i traže od njih da povuku tužbe. Advokati savetuju potrošače da se konsultuju sa advokatima pre nego što donesu odluku o povlačenju tužbe, jer mnoge presude i dalje prolaze u korist potrošača. Osim troškova obrade kredita, postoje i drugi prekršaji u vezi sa pozajmicama, kao što su pogrešno obračunate kamatne stope i nezakonito osiguranje kredita.

Ukupno gledano, situacija sa bankama u Srbiji ukazuje na potrebu za većom regulacijom i transparentnošću u vezi sa naknadama i provizijama koje banke naplaćuju. Građani treba da budu svesni svojih prava i da se bore za njihovu zaštitu u slučaju nepravednog postupanja banaka.