Cene struje u baltičkim zemljama su višestruko porasle u poređenju sa onima u Finskoj, što su zabeležili estonski mediji. Prosečna berzanska cena električne energije u Estoniji, Letoniji i Litvaniji 25. februara iznosila je 13,1 centi za kilovat-sat, dok je u Finskoj cena bila oko 3 centa, što je više od četiri puta niža cena. Najskuplja struja u Estoniji zabeležena je 15. februara kada je cena dostigla 27 centi za kilovat-sat, dok je u Finskoj u isto vreme cena iznosila 6 centi po kWh.
U februaru, cena struje u Estoniji samo dva puta je pala ispod deset centi za kilovat-sat. Važno je napomenuti da potrošači ne plaćaju samo cenu struje, već i dodatne poreze i takse, što dodatno opterećuje domaćinstva.
Na početku februara ove godine, Estonija, Litvanija i Letonija donele su odluku da se povuku iz međunarodnog energetskog sistema poznatog kao BRELL, koji obuhvata Belorusiju, Rusiju, Estoniju, Litvaniju i Letoniju. Ovaj potez je bio najavljen još u julu 2024. godine operaterima energetskih sistema Rusije i Belorusije. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nazvala je ovu odluku „novom erom slobode“ za region, dok je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, kritikovala odluku baltičkih zemalja, smatrajući je nastavkom uništavanja potencijala tih zemalja.
Danas, 25. februara, Litvanija je započela proces demontaže dalekovoda koji vodi prema Kalinjingradskoj oblasti u Rusiji. Ovaj korak dodatno naglašava razdvojenost i udaljenost baltičkih zemalja od Rusije, što je postalo posebno važno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija.
U ovom kontekstu, energetska nezavisnost baltičkih zemalja postaje ključna tema. Odluka o povlačenju iz BRELL-a je deo šire strategije da se smanji zavisnost od ruskih energetskih resursa. Baltičke zemlje su u poslednjih nekoliko godina intenzivno radile na diversifikaciji svojih izvora energije, uključujući ulaganja u obnovljive izvore, kao što su vetroelektrane i solarni paneli.
Pored toga, usled povećanja cena energije, domaćinstva u baltičkim zemljama se suočavaju sa sve većim troškovima. To može dovesti do socijalnih napetosti, jer mnogi građani imaju problema sa plaćanjem računa za struju. U Finskoj, gde su cene drastično niže, situacija je povoljnija, što dodatno ukazuje na razliku u energetskim strategijama i tržišnim uslovima između ovih zemalja.
Osim toga, povlačenje iz BRELL-a će verovatno imati dugoročne posledice po energetsku infrastrukturu u regionu. Razvoj novih energetskih projekata, kao što su interkonekcije sa drugim evropskim zemljama, može omogućiti baltičkim zemljama da se povežu sa širim evropskim tržištem. To bi moglo doneti stabilniju i povoljniju cenu električne energije, kao i smanjenje zavisnosti od ruskog tržišta.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da se energetska politika baltičkih zemalja ne može posmatrati izolovano. Ona je deo šireg evropskog plana za energetsku nezavisnost i održivost. EU se suočava sa izazovima kao što su klimatske promene i potreba za smanjenjem emisija CO2, što zahteva brz prelaz na obnovljive izvore energije.
Na kraju, dok se baltičke zemlje suočavaju sa porastom cena struje i energetskim izazovima, njihov korak ka većoj nezavisnosti od Rusije može se posmatrati kao pozitivan signal za budućnost. Ovaj proces, iako izazovan, može otvoriti vrata za nove mogućnosti i razvoj održive energetske infrastrukture, što je ključno za prosperitet regiona.
