Inflacija u Srbiji je u maju pala na 4,5%, ali su cene ugostiteljskih usluga i dalje bile više za 11,1% u junu u poređenju sa istim mesecom prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Cene hrane u restoranima su porasle za 9,7%, pri čemu su topla i hladna predjela skočila za 10,4%, gotova jela za 8%, pečenja i jela po narudžbini za 9,8%, a kolači i hleb za 11,3%.

Alkoholna pića su poskupela za 9,5%, bezalkoholna za 12%, dok su cene prenoćišta skočile za 16,5%.

U Vojvodini je zabeležen veći rast cena nego na nivou cele države, od 11,3%. Tamo su hrana, alkoholna i bezalkoholna pića poskupeli za 10,8%, 9,3% odnosno 11,3%, dok su prenoćišta zabeležila najveće povećanje cena od 17,4%.

Inflacija u junu u Srbiji se i dalje održala na relativno visokom nivou, dok su cene ugostiteljskih usluga ostale značajno više nego prethodne godine. Građani su suočeni sa povećanjem cena hrane, pića i prenoćišta, posebno u Vojvodini gde su troškovi života nešto veći nego u ostatku države.

Ova situacija može imati negativan uticaj na standard građana, naročito u trenucima ekonomske krize kao što je trenutno prisutna zbog pandemije koronavirusa. Potrošači će biti primorani da izdvajaju više novca za osnovne potrebe poput hrane i smeštaja, što može dovesti do smanjenja kupovne moći i finansijskih teškoća.

Vlasti će morati pažljivo pratiti trend rasta cena i preduzeti odgovarajuće mere kako bi zaštitile ekonomsku stabilnost zemlje i smanjile negativan uticaj inflacije na građane. Neophodno je razmotriti mogućnosti za smanjenje troškova i povećanje prihoda kako bi se ublažili efekti rasta cena i osiguralo da građani mogu obezbediti osnovne potrebe za sebe i svoje porodice.