Centralne banke razvijenih ekonomija sve više očekuju da će udeo zlata u globalnim rezervama porasti u budućnosti, prema istraživanju Svetskog saveta za zlato. Skoro 60% centralnih banaka bogatih zemalja veruje da će zlato postati važniji deo njihovih rezervi u narednih pet godina, u poređenju sa 38% koji su to mislili prošle godine. Oko 13% razvijenih ekonomija planira povećati svoje zalihe zlata u narednoj godini. Ove banke prate primer centralnih banaka tržišta u razvoju, koje su postale glavni kupci zlata nakon finansijske krize 2008. godine.Što se tiče naprednih ekonomija, 56% njih smatra da će udeo američkog dolara u globalnim rezervama pasti u narednih pet godina, u poređenju sa 46% koji su tako razmišljali prošle godine. Među centralnim bankama tržišta u razvoju, 64% deli ovo mišljenje. Ova potražnja za zlatom dolazi uprkos rastu cene zlata i rezultat je nastojanja centralnih banaka da raznoliko ulože svoja sredstva nakon što su Sjedinjene Američke Države koristile dolar kao oružje u sankcijama protiv Rusije, navodi „Fajnenšel tajms“.Glavni razlozi koje centralne banke navode za držanje zlata su njegova dugoročna vrednost, njegova uloga tokom kriza i efikasnost kao diverzifikatora portfelja. Udeo dolara u globalnim deviznim rezervama opao je sa više od 70% u 2000. godini na oko 55% prošle godine, prema istraživanju MMF-a. I dok je kineski juan ostvario određene dobitke kao rezervna valuta, njegov udeo u globalnim rezervama pao je sa 79% prošle godine na 59% ove godine, navodi FT.Ova promena u stavovima centralnih banaka i pomeranje rezervi ka zlatu može imati značajne ekonomske posledice. Kako se svetska ekonomija suočava sa neizvesnošću i promenama u globalnoj politici i trgovini, zlato se sve više smatra stabilnim sredstvom i sredstvom diverzifikacije portfelja. Zlato je od davnina bilo poznato kao sigurna luka za investitore tokom ekonomskih kriza, te se sada vidi kao ključni element u jačanju rezervi centralnih banaka. Takođe, pomeranje fokusa sa dolara kao dominantne rezervne valute može imati implikacije na globalnu ekonomiju i trgovinu.S obzirom na rastuću potražnju za zlatom među centralnim bankama sveta, očekuje se da će cena zlata nastaviti da raste i da će se zlato zadržati kao važan deo globalnih rezervi. Ovo može imati direkte posledice na vrednost valuta i mondijalni finansijski sistem. Činjenica da centralne banke, koje su ključni igrači u globalnoj ekonomiji, sve više traže zaštitu i diverzifikaciju u zlatu pokazuje da se svetska ekonomija menja i prilagođava novim izazovima i neizvesnostima. Zlato je oduvek imalo poseban status u finansijskom sistemu i istorijski je bilo povezano sa stabilnošću i sigurnošću. Sada, u svetlu sve većih promena i turbulencija, ono postaje još privlačnije kao sigurna luka i sredstvo zaštite.Promene u globalnim rezervama zlata i valuta mogu imati dalekosežne posledice na ekonomiju i finansijski sistem. Kako centralne banke širom sveta povećavaju svoje zalihe zlata, mogu se očekivati pomaci u tržištima kapitala, valutama i cenama robe. Investitori bi trebali pažljivo pratiti ove promene i razumeti implikacije za svoje portfelje i investicije. Zlato, tradicionalno poznato kao sigurna luka, sada postaje još važnije sredstvo zaštite imovine u nestabilnom okruženju globalnih finansija. Sa sve većom potražnjom za zlatom među centralnim bankama i investitorima, očekuje se da će njegova cena nastaviti da raste i da će zlato zadržati svoje mesto kao ključni deo mondijalnih rezervi.