Danas je teško verovati, ali pre više od 120 godina, u malom američkom gradiću Dorčesteru, dr Dankan MekDugal je pokušao da izmeri nešto za šta mnogi smatraju da je neuhvatljivo – ljudsku dušu. Njegov eksperiment, sproveden 10. aprila 1901. godine, izazvao je kontroverze i šokirao naučni svet. Doktor MekDugal je verovao da duša, uz njenu nevidljivost i neumoljivost, ima težinu koja se može izmeriti. On je tvrdio da je ta težina 21 gram, što je postalo jedan od najzagonetnijih i najintrigantnijih eksperimenata u istoriji nauke.
Doktor MekDugal je na šest pacijenata koji su bili na samrti, postavio specijalne vage koje su merile njihovu telesnu težinu pre i nakon smrti. Pacijenti su bili izabrani tako da je smrt bila neminovna, a dvoje od njih je imalo tuberkulozu. U prisustvu četiri lekara, MekDugal je pažljivo merio težinu svakog pacijenta u trenutku smrti, pokušavajući da ustanovi razliku u telesnoj masi.
Rezultati su bili zapanjujući: kod prvog pacijenta zabeležen je pad težine od tačno 21 gram odmah nakon smrti. Slični rezultati zabeleženi su i kod drugih pacijenata, mada pad mase nije bio potpuno isti u svakom slučaju. Ukupno je od šest pacijenata, eksperimenti su mogli biti analizirani samo na četvoro, jer su dvoje umrli pre nego što je oprema za merenje bila postavljena.
Doktor je bio zbunjen padom mase koji nije mogao da objasni običnim fizičkim zakonima. Svi poznati faktori, poput vazduha iz pluća i telesnih tečnosti, nisu mogli da objasne ovaj gubitak mase. U jednom slučaju, pacijent je zadržao svoju težinu odmah nakon smrti, da bi potom, posle samo jednog minuta, izgubio oko 20 grama. MekDugal je ovo tumačio kao dokaz da je „flegmatična duša“ ovog pacijenta ostala u njegovom telu još neko vreme pre nego što je napustila.
Kada je eksperiment završen, lekari su se saglasili da je prosečan gubitak težine nakon smrti kod svih pacijenata bio 21 gram, što je MekDugal smatrao težinom ljudske duše. Ova tvrdnja izazvala je brojne polemike i postala tema mnogih filozofskih i religijskih rasprava. Međutim, pokrenula je i mnoge kritike u naučnoj zajednici.
Nakon eksperimenata sa merenjem telesne težine, dr MekDugal je pokušao da pronađe još jedan način da „uhvati“ dušu – da je fotografiše u trenutku njenog napuštanja tela. Nažalost, ovaj pokušaj nije imao uspeha. Iako nije postigao rezultate kakve je priželjkivao, njegovi eksperimenti ostali su u centru interesovanja i inspiracija za brojne naučne i filozofske debate.
Dankan MekDugal je umro 1920. godine, ali je i dalje ostao zapamćen po svojim kontroverznim istraživanjima. Iako bi se njegovi eksperimenti danas smatrali neetičkim i naučno upitnim, oni su nastavili da podstiču radoznalost i debate o prirodi duše i njenoj mogućoj težini.
Ova tema još uvek intrigira mnoge ljude, a MekDugalovi eksperimenti su inspirisali brojne umetnike, pisce i naučnike da istražuju granice između nauke i duhovnosti. Pitanje težine duše i njenog postojanja ostaje otvoreno, a mnogi veruju da je to jedno od najvećih misterija ljudskog postojanja. U savremenom svetu, gde se nauka i tehnologija brzo razvijaju, postavlja se pitanje kako bi se ovaj fenomen mogao istražiti iz novog ugla.
Iako su MekDugalovi eksperimenti ostavili dubok trag u istoriji nauke, oni su takođe pokazali koliko je ljudska radoznalost snažna. Ljudi često tragaju za odgovorima na pitanja koja se tiču postojanja, života i smrti. U tom kontekstu, MekDugalova potraga za težinom duše može se posmatrati kao simbol ljudske težnje da razume nepoznato i da istraži granice nauke.
U zaključku, eksperimenti dr Dankana MekDugala predstavljaju fascinantnu, iako kontroverznu, tačku susreta između nauke i metafizike. Njegova tvrdnja da duša ima težinu od 21 gram ostala je u kolektivnoj svesti kao intrigantna ideja koja podstiče rasprave o prirodi ljudskog postojanja i duhovnosti. Dok se naučna zajednica i dalje bavi pitanjima koja se tiču duše, MekDugalovi eksperimenti i dalje ostaju važan deo istorije ljudske radoznalosti.
