Prema podacima iz AgroBelgrade 2024, Srbija je prošle godine izvezla voća i povrća za 200 miliona evra manje nego godinu dana ranije, i to pri stabilnim cenama. Glavni razlog pada izvoza je osipanje Rusije kao dominantnog tržišta za neke naše proizvode. Jabuka i malina, voće u koje smo se donedavno „kleli“, sve manje imaju prođu na sve probirljivijim tržištima. Prodaja jabuka je opala za gotovo 20 miliona evra, a izvoz u Rusiju je pao za 50% u poslednjih pet godina. Situacija sa malinama je takođe teška, jer je izvezeno manje tona za manje novca. Smrznuta malina je prepolovila cenu u Nemačkoj na 3,31 evro po kilogramu.

Srbija može profitirati na izvozu čipsa od krompira, koji je postao ogroman izvozni artikl Srbije. U 2023. godini izvezeno je robu u vrednosti od 40 miliona evra, polovina toga je otišla u Severnu Makedoniju. Trenutna cena srpske maline je 2,3 do 2,5 evra po kilogramu, što je skuplje od poljske maline, koja se prodaje po ceni od 2,3 evra.

U 2023. godini je to sektor voća i povrća imao godišnji pad od 8%, i sa 1,08 milijardi evra na nivou je iz 2021. Uz pad kod jabuke i maline, kod koštuničavog voća je još gore jer tamo je pao izvoz i količinski (sa 60.656 tona na 47.138 tona) i vrednosno (sa 50,7 miliona evra na 40,4 miliona). Vreme je za okretanje onome što traži tržište. To su borovnice, kiseli krastavci, pečurke i druge proizvodi na koje je potražnja porasla. Srbija se suočava sa izazovima u izvozu voća i povrća, ali postoje alternative i tržišta koja mogu generisati profit za srpske poljoprivrednike.