Svetski dan pantomime, koji se obeležava 22. marta, proslavlja se u više od 60 zemalja na pet kontinenata. Ova inicijativa je prepoznata od strane Međunarodnog pozorišnog instituta (UNESKO), a potekla je iz Beograda 2011. godine zahvaljujući Marku Stojanoviću, glumcu i pantomimičaru, koji je takođe predsednik Svetske organizacije pantomimičara. Ovaj dan je posebno značajan jer se poklapa sa rođenjem Marsela Marsoa, legendarnog francuskog pantomimičara koji je značajno doprineo popularizaciji pantomime tokom 20. veka.
Marsel Marso je u svojoj Međunarodnoj školi mimodrame u Parizu obučavao mnoge generacije mladih pantomimičara, čime je ostavio dubok trag u ovoj umetnosti. Pantomima, kao umetnički izraz, koristi pokrete i gestove kako bi prenela emocije i priče bez reči. Ova forma pozorišne umetnosti često se smatra univerzalnim jezikom, jer može da se razume bez obzira na kulturne i jezičke barijere.
Ove godine, Svetski dan pantomime biće obeležen promocijom knjige „Marsel Marso – Poetika gesta“, koju je napisala italijanska novinarka i spisateljica Patricija Iovine. Promocija će se održati u Biblioteci Žusom u Parizu, što dodatno naglašava važnost ovog dana i doprinos Marsela Marsoa pantomimi.
Iako Srbija nema dugu tradiciju u pantomimi, pojedini umetnici su ostavili svoj pečat u ovoj oblasti. Pepi Laković i Petar Božović su neki od poznatih umetnika koji su se bavili pantomimom, dok su televizijski minjoni Ivice Klemenca u osamdesetim godinama prošlog veka stvorili kulturološki fenomen koji je odrastao u čitave generacije. Zanimljivo je da je još između dva svetska rata, pantomimom u Srbiji počela da se bavi Jelena Trumić, koja je kasnije uzela ime Edita Milbaher. Ova glumica je bila deo Narodnog pozorišta u Beogradu i doprinela je popularizaciji pantomime u tom periodu.
Danas, u Srbiji se održavaju dva značajna festivala posvećena pantomimi. Prvi je Međunarodni festival monodrame i pantomime u Zemunu, koji traje od 1973. godine, i drugi je Međunarodni festival pantomime – P(h)antomfest u Vranju. Ovaj festival organizuje Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih Vranje od 2012. godine. Ovi festivali su prilika za umetnike da predstave svoj rad i razmene iskustva sa kolegama iz celog sveta.
Pantomima kao umetnost zahteva izuzetnu fizičku spretnost, kreativnost i sposobnost izražavanja emocija kroz pokret. U svetu u kojem dominiraju vizuelni mediji, pantomima ostaje relevantna jer se oslanja na ljudsku sposobnost da komunicira bez reči. Umetnici pantomimičari često koriste različite tehnike, kao što su mimika, gestikulacija i telesna interpretacija, kako bi preneli poruke i priče koje govore o ljudskim iskustvima.
U pripremi za Svetski dan pantomime, mnoge organizacije i umetnici širom sveta planiraju različite događaje, radionice i performanse koji će promovisati ovu umetnost i inspirisati nove generacije. Pantomima je takođe važna zbog svoje sposobnosti da prevaziđe jezičke i kulturne barijere, što je čini univerzalnim oblikom umetničkog izražavanja.
S obzirom na to da se Svetski dan pantomime obeležava u mnogim zemljama, važno je da se i dalje podržavaju i razvijaju inicijative koje će doprineti popularizaciji pantomime u Srbiji i širom sveta. Ova umetnost ne samo da obogaćuje pozorišnu scenu, već i doprinosi razumevanju i povezivanju ljudi kroz univerzalni jezik pokreta i gesta.
