Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Veliki utorak, drugi dan Strasne ili Stradalne sedmice, u kojoj se podsećamo na stradanje Isusa Hrista. Ova nedelja ima poseban značaj za vernike, jer se u njoj sećamo važnih događaja iz Hristovog života pred njegovu smrt. Veliki utorak je dan strogog posta, kada vernici nastoje da obrok bude što skromniji, često se zadovoljavajući samo sa minimalnom količinom vode ili kafe.
Na ovaj dan, u crkvenim službama, molitveno se podseća na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, kao i na priču o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka, koje se nalaze u Jevanđelju. Ova priča je važna lekcija o spremnosti i mudrosti, jer podseća vernike na potrebu da budu budni i spremni na Gospodnji dolazak.
Prema rečima Evanđelista Mateja, Gospod Isus Hristos je u utorak stradalne nedelje proveo vreme u Jerusalimskom hramu, gde je poučavao narod. Prvosveštenici i starešine, prepoznajući da se Hristove reči odnose na njih, pokušavali su da ga uhvate i ubiju, ali su se bojali reakcije naroda. Ova situacija pokazuje kako su ljudi često u dilemi između vlastitih interesa i istine koju Hristos donosi.
U ovoj svetoj sedmici, crkva nas podseća na važnost duhovnog života i potrebe da ne zaboravimo na ljubav i milosrđe. Na Veliki utorak, kroz bogosluženje, vernici se podstiču da ponesu „ulje milosrđa i ljubavi“ u svojim dušama, kako bi mogli da se suoče s Gospodom. Sveti Jovan Zlatousti, govoreći o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka, naglašava da one koje nisu činile milostinju, iako su se trudile da budu devstvene, nisu mogle da uđu u bračnu ložnicu, jer nisu imale ulja koje simbolizuje ljubav i dobrotu.
Priča o deset devojaka daje važne pouke o tome da hrišćanski život nije samo o spoljašnjim delima, nego i o unutrašnjem stanju srca. Mudre devojke su imale ulje, dok su lude ostale prazne i nespremne. Ovo ukazuje na to da je važno ne samo raditi dobra dela, već i imati duhovnu spremnost i ljubav u srcu. Hrišćani su pozvani da se ne predaju grehovnom snu nemara, nego da aktivno rade na svom duhovnom napredovanju.
Teolog Aleksandar Đurđević ističe da pojam posne hrane ne znači nužno da nešto ne sadrži meso, već se odnosi na duhovnu praksu koja nas vodi ka dubljem razumevanju vere. Ovaj stav je posebno važan u vreme posta, kada vernici nastoje da se fokusiraju na duhovne vrednosti, a ne samo na fizičke aspekte ishrane.
Uoči Cveti, koja se slavi u subotu neposredno pre praznika, poznata kao Lazareva subota ili Vrbica, vernici se podsećaju na važnost ovog perioda. Ovaj praznik, kao i svi drugi u pravoslavnoj tradiciji, ima svoje specifične običaje i značaj, koji variraju iz godine u godinu u zavisnosti od datuma Vaskrsa.
U ovoj svetoj sedmici, posebno se sećamo i blaženog Josifa i proklete smokve, što je još jedna lekcija o važnosti duhovnog života i opasnostima koje donosi nemar. Ova duhovna učenja i priče su od suštinskog značaja za pravoslavne vernike, jer ih podsećaju na vrednosti koje treba gajiti tokom celog života, ne samo tokom posta.
U zaključku, Veliki utorak je dan dubokog promišljanja o duhovnom putu, ljubavi i milosrđu, koji su osnovne vrednosti hrišćanskog života. Vernici su pozvani da u svojim srcima nose ulje dobrote i da se trude da budu spremni za Gospodnji dolazak.
