Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Ulazak Hristov u Jerusalim, poznat i kao Cveti. Ovaj pokretni praznik slavi se sutradan po Lazarevoj suboti, ili Vrbici, koja se obeležava šeste nedelje velikog posta, nedelju dana pred Vaskrs. Cveti su ustanovljeni krajem četvrtog veka u Jerusalimu kao podsećanje na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, dok je jašući na magaretu, pristigao šest dana pre Pashe.
Na ovaj dan, Isusa je narod dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, dok su u rukama nosili palmove grančice. U tom trenutku, Hristos, praćen svojim učenicima i mnoštvom naroda, krenuo je iz sela Vitinije prema Jerusalimu. Na putu do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, uputio je svoje učenike da idu u selo ispred njih i donesu mu magaricu i magare, rečima: „Ako vam ko šta rekne, kažite: trebaju Gospodu!“ Učenici su postupili po njegovoj zapovesti, a kada su mu doneli magare, Isus ga je uzjahao i krenuo u Jerusalim.
Vest da dolazi Spasitelj, koji je vaskrsao Lazara, brzo se proširila među narodom. Ljudi su izlazili da ga dočekaju sa palminim grančicama u rukama, bacajući svoje haljine na put po kojem je prolazio ili sečajući grančice sa drveća. Kada je Isus došao na Maslinsku goru, oni koji su ga pratili povikali su: „Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev!“
Međutim, Isus je bio žalostan tokom svog ulaska u grad. Dok je silazio niz goru i gledao na Jerusalim u dolini, zaplakao je i rekao: „O, Jerusalime! Kad bi ti znao, osobito u ovaj dan, šta je za sreću tvoju; ali je sad sakriveno od tvojih očiju. Jer će doći dani kada će te opkoliti neprijatelji tvoji sa svih strana i razbiti tebe i decu tvoju, i neće ostaviti u tebi kamen na kamenu za to što nisi poznao vreme u koje si pohođen.“
Ovo događanje se zbilo pred praznik Pashe, kada je u Jerusalimu bilo mnogo ljudi iz različitih krajeva. Kada su ugledali Isusov ulazak, mnogi su se pitali: „Ko je to?“, a iz gomile se čulo: „Isus, prorok iz Nazareta Galilejskog.“ Hristos je zatim ušao u hram, gde su se nalazili kljasti i sakati, i iscelio ih je. U narodu i među decom zavladalo je veliko oduševljenje, pa su mu klicali: „Osana, Sinu Davidovom, Caru Izrailjskom!“
Fariseji, čuvši kako narod kliće, prišli su mu i rekli: „Čuješ li to što ovi govore?“ Isus im je odgovorio: „Zar niste nikada čitali: iz usta male dece i odojčadi, načinio si sebi hvalu?“ Tokom celog dana, Hristos je držao propovedi u hramu, a uveče se vratio u Vitiniju sa svojim učenicima.
Cveti predstavljaju trenutak kada se proslavlja Hristov ulazak u Jerusalim, ali su takođe i priprema za nadolazeći Vaskrs. U ovom prazniku se ogleda veliki deo hrišćanske tradicije, gde se naglašava kako je ljubav i poverenje u Boga od suštinske važnosti. Na Cveti, vernici se podsećaju na važnost Hristovog poslanja i njegovu žrtvu za spasenje ljudskog roda. U crkvama širom Srbije, vernici se okupljaju kako bi proslavili ovaj značajan događaj, prisetivši se Hristovog ulaska u Jerusalim i svih značajnih poruka koje sa sobom nosi.
Ova tradicija se održava kroz vekove i predstavlja deo identiteta pravoslavnog hrišćanstva, naglašavajući važnost zajedništva i duhovnog rasta. Uz blagoslov i molitvu, Cveti su prilika za obnovu vere i zajedništva među ljudima, podsećajući ih na važnost ljubavi, nade i spasenja.
