Danas je praznik Svetog apostola Tome, poznatog kao Neverni Toma. Ovaj dan se slavi kao krsna, ali i esnafska slava. Sveti Toma rođen je u galilejskom gradu Paneadu i bio je jedan od dvanaestorice apostola. On je bio jedini među njima koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo. Kroz njegovu nevericu, hrišćanstvo je dobilo potvrdu tog čudesnog događaja. Vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima, da bi uverio Tomu u svoje Vaskrsenje. Tomi je rekao da pruži prst i vidi ruke, kao i da pruži ruku i metne je u rebra, kako bi postao veran. Tom je odgovorio: „Gospod moj i Bog moj!”

Nakon silaska Svetog Duha, apostoli su metali kocku da odluče gde će ići na propoved, a kocka je pala na Tomu da ide u Indiju. Tamo je Sveti Toma obratio mnoge u hrišćanstvo i postavio crkvu, sa sveštenicima i episkopima. Pre smrti, kao i drugi apostoli, Sveti Toma je bio prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice. Zapisano je da je zakasnio na pogreb Bogorodice, ali kada je grob otvoren, videlo se da je njeno telo nestalo jer se vaskrsnula i uznela na nebo.

Tomindan se obeležava kao krsna slava mnogih porodica u Srbiji. Sveti Toma bio je vešt drvodelja, pa ga kao esnafska slava proslavljaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.

Pored praznika Svetog apostola Tome, danas se takođe obeležava i praznik prepodobnog novomučenika Makarija. Rođen u Kionu u Vitiniji, a roditelji su mu bili hrišćani. Nakon što su ga Turci na silu poturčili, pobegao je na Svetu Goru i zamonašio se kao Makarije. Iako je bio izvrstan monah, nije imao duševni mir, te je odlučio da se vrati u Brus i javno ispovedi veru u Hrista pred Turcima. Nakon šibanja i drugih muka, Makarije je posečen mačem u Brusu 1590. godine. Delovi njegovih moštiju čuvaju se u skitu Svete Ane na Atonu.

Sveti Kiprijan i devica Justina bili su surovo mučeni zbog ispovedanja hrišćanstva. Sveti Teofan upozorava na opasnost od osuđivanja drugih, umesto da se fokusiramo na sopstvene slabosti i put ka pomirenju. Na kraju, sećamo se i Svetog sveštenomučenika Teodora koji je celog života pomagao narodu i Srpskoj crkvi, a po smrti su ga sahranili na brdu Đuntir. Haritina se molila Bogu kako bi je uzneo pre nego što je bila oskrnavljena, te je umrla dok se na kolenima molila.