Treću vaskršnju sedmicu, vernici slave kao nedelju svetih žena mironosica, kao i Josifa i Nikodima, tajnih učenika Hristovih. Dan žena mironosica obeležava se treće nedelje po Uskrsu. To je dan kada se odaje počast sećanju na žene mironosice koje su došle posle Hristovog raspeća i donele smirnu i mirise. Među njima su bile Marija Magdalena, Saloma, Jovana, Marija Kleopova, Marta i Marija, Suzana i drugi. Praznik je posvećen ženama koje su posvetile svoj život Isusu Hristu kao Učitelju, prateći ga hrabro i bez straha, čak i u trenucima kada su najbliži učenici bili u očaju. Veruje se da su žene bile prve koje su svedočile Isusovom Vaskrsenju, te su zato nazvane mironosicama.

Ovaj praznik obeležava se različitim običajima u cilju donošenja mira u svet. Žene se dogovaraju ko će slaviti praznik i sakupljati hranu, pripremaju jela poput kajgane i piletine, a na gozbi učestvuju samo žene. Muškarcima je zabranjeno da učestvuju čak i u pripremama za proslavu. Također, obred „kumlenija“ se izvodi na ovaj dan, gde devojke čije su godine približavale braku izvode ritual sa brezom i vencom, simbolizujući prijateljstvo i ulazak u novu etapu života.

Još jedan obred koji se sprovodi je „krštenje i sahrana kukavice“, podsećajući na stari slavenski ritual. Veruje se da, ako ima mnogo procvetale jagorčevine oko ovog dana, očekuje nas toplo leto. Ovi običaji imaju dugu tradiciju i predstavljaju važan deo kulturnog nasleđa pravoslavnih vernika u Hrvatskoj.

Uoči Dana žena mironosica, porodice se okupljaju kako bi proslavile ovaj praznik i odale počast ženama mironosicama koje su odigrale važnu ulogu u Hristovom životu. Kroz različite obrede i običaje, vernici se podsećaju na hrabrost i predanost ovih žena koje su pratile Isusa i bile svedoci njegovog Vaskrsenja. Ovaj praznik predstavlja priliku za zajedništvo, odavanje počasti ženama i slavljenje njihove uloge u religioznom kontekstu.