Nakon što je Donald Tramp imenovao Brajana Burča za ambasadora pri Svetoj stolici, sukob između Vatikana i američke administracije postao je neizbežan. Burč, poznat kao žestok kritičar pape Franciska, izazvao je reakciju iz Vatikana, koji je odgovorio imenovanjem kardinala Roberta Mekelroja kao nadbiskupa Vašingtona. Ovaj potez dodatno je pogoršao već napete odnose između Trampove administracije i Katoličke crkve.
U svojoj inauguraciji, Tramp je izjavio da je „Bog spasio Ameriku“, naglašavajući svoju ulogu u vraćanju Amerike na put „veličine“. Međutim, papa Francisko nije podelio ovo mišljenje. On je već ranije kritikovao Trampove planove za masovne deportacije imigranata, nazivajući ih sramotnim. U tom kontekstu, Trampovo imenovanje Burča, koji je poznat po ekstremnim desničarskim stavovima i kritikama na račun pape, nije iznenađenje, ali je dodatno zaoštrilo odnose.
Francisko je poznat po svom otporu prema Trampovim politikama. Tokom Trampove kampanje 2016. godine, papa je osudio ideju o gradnji zida između Meksika i SAD-a, naglašavajući važnost izgradnje mostova umesto zidova. Njegove kritike nastavile su se i tokom Trampovog prvog mandata, posebno u vezi s klimatskim promenama i stavovima prema imigrantima.
Kao odgovor na Burčevo imenovanje, papa je izabrao Mekelroja, koji se zalaže za prava migranata i otvoreno kritikuje Trampa. Ovaj potez ukazuje na to da se papa ne boji da se suprotstavi američkom predsedniku, što dodatno komplikuje odnose između Bele kuće i Vatikana. Trampova administracija odmah je reagovala, potpisavši nekoliko izvršnih naredbi koje se tiču imigracije, uključujući mere koje su direktno uticale na crkvu.
Katolička konferencija biskupa SAD-a osudila je Trampove poteze, ističući da su u suprotnosti sa osnovnim načelima vere i ljudskim pravima. Biskup Mark Sajc je izjavio da ove odluke ne samo da su nehumane, već i da potkopavaju osnovne vrednosti crkve.
U međuvremenu, Trampovi saradnici, uključujući Homena i Vensa, nisu se ustručavali da napadnu crkvu, optužujući je za pohlepu i korupciju zbog primanja novca od vlade za pomoć izbeglicama. Vens je otišao toliko daleko da je sugerisao da biskupi nisu zabrinuti zbog sudbine imigranata, već za svoj finansijski interes.
Ove tenzije dodatno su pojačane Trampovim smanjenjem strane pomoći koju upravlja USAID, što bi moglo značiti gubitak značajnih sredstava za Katoličku službu pomoći. Kardinal Černi, blizak papi, osudio je ove rezove, naglašavajući da će milioni ljudi trpeti posledice.
Papa Francisko, iako u poznim godinama i sa narušenim zdravljem, nastavlja da se bori za prava marginalizovanih i ne pokazuje znakove popuštanja pred Trampovim pritiscima. Odnosi između Vatikana i Bele kuće verovatno će se dodatno pogoršati, s obzirom na to da Trampova administracija ne pokazuje nameru da ublaži svoje stavove.
Ovaj sukob između Trampa i pape može imati dugoročne posledice, ne samo za američku politiku prema imigrantima, već i za šire odnose između Katoličke crkve i političkih lidera. Tramp, iako moćan u svojoj poziciji, ne može uticati na papu na način na koji bi vođa države mogao uticati na druge političke figure. Papa je simbol moralne autoritete i nije podložan pritiscima na isti način kao političari.
U zaključku, sukob između Trampa i pape predstavlja složenu dinamiku između religije i politike, gde se moralna pitanja prepliću sa političkim interesima. Oba lidera imaju svoje pristalice, ali pitanje ostaje ko će na kraju prevladati u ovom sukobu ideja i vrednosti.
