Tornado je prirodna katastrofa koja se ne vezuje samo za kontinentalne delove već se može javiti bilo gde. Superćelijske oluje su jedini tip oluja koji mogu proizvesti tornado, a podaci pokazuju da se ove oluje javljaju sve češće. Direktor RHMZ-a, prof. dr Jugoslav Nikolić, upozorio je da globalno zagrevanje može povećati učestalost ovakvih oluja. Kako bi se stvorio tornado, potrebno je ispuniti određene atmosferske uslove, kao što su povoljni profili temperature, vlage i nestabilnosti, kao i smicanje vetra u određenim slojevima atmosfere. Tornada su svojstvena superćelijskim oblacima i retko se javljaju u našoj zemlji. Pijavice predstavljaju stubove vazduha koji rotiraju iznad vodene površine, dok se trombe javljaju nad kopnom. Klimatske promene će uticati na povećanje broja bujičnih poplava tokom leta, kao posledica intenzivnijih i kratkotrajnih padavina.@RequestParam

Tornado je prirodna katastrofa koja se uvek vezuje za kontinentalne delove, ali u stvari za tu pojavu ne postoji prostorno ograničenje već se može dogoditi bilo gde. Kada je reč o Srbiji, ako imamo superćelijske oluje, moguć je i tornado jer samo one su sposobne da ga proizvedu.
Prošle godine smo se upoznali sa superćelijskom olujom, od koje se i sada strahuje. Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) prof. dr Jugoslav Nikolić je rekao da globalni porast temperature svakako može doprineti porastu ovakvih oluja. Nikolić kaže da ne postoje prostorna ograničenja za tornado i da se on može javiti bilo gde.
Da bi se tornado dogodio, neophodno je da se ispuni niz atmosferskih uslova. Pored povoljnih profila temperature, vlage i nestabilnosti, potrebno je i jako smicanje vetra u sloju od površine Zemlje do 1 kilometar visine, smicanje po intenzitetu i pravcu. Takođe, nivoi kondenzacije i slobodne konvekcije u atmosferi trebaju biti relativno nisko, što uz odgovarajući profil vetra predstavlja optimalne uslove da stub vazduha silovito zarotira. U nekim delovima sveta, kao što su aleje tornada u Americi, ovakvi uslovi se češće javljaju, dok su u Srbiji veoma retki. Vrtlozi u našoj zemlji su najčešće tipa trombe i ponekad se javljaju više puta tokom letnje sezone, dok se u pojedinim godinama uopšte ne vide, rekao je prof. Nikolić.
Samo superćelijske oluje su sposobne da proizvedu krupan grad veći od 5 centimetara i tornado, koji se ne javlja pri drugim tipovima grmljavinskih oblaka. Tornado je svojstven superćelijskim oblacima i veoma retko se viđa u našim krajevima. Za razliku od tornada, za pijavice nije potrebno da oblak bude superćelijski. Pijavice su stubovi vazduha koji rotiraju iznad vodene površine, najčešće se viđaju na obalama Jadrana. Pijavice mogu nastati iz kumulusa kongestusa (Cu con) ili iz nesuperćelijskog kumulonimbusnog oblaka. Slično važi i za trombu, koja se javlja nad kopnom, rekao je sagovornik.
Klimatske promene će uticati na povećanje broja bujičnih poplava tokom leta, kao posledica globalnog zagrevanja. Bujične poplave direktno utiču na povećanje broja tropskih dana i noći, toplotnih talasa i suša, ali i na periode ekstremnih kiša između njih. U narednom periodu možemo očekivati i povećanje čestine i intenziteta bujičnih poplava kao posledica intenzivnijih i kratkotrajnih padavina lokalnog karaktera, naveo je direktor RHMZ-a.