Predložena rezolucija Ujedinjenih nacija o proglašenju Međunarodnog dana sećanja na žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine planira se razmotriti na Generalnoj skupštini UN-a 23. maja. Smatra se da je ova rezolucija važan korak ka postkonfliktnom pomirenju, ali postoji zabrinutost da bi mogla izazvati dalje podele na Balkanu. Predlagači ove rezolucije tvrde da su strašni ratni zločini počinjeni tokom balkanskih ratova neosporni, ali je rezolucija usko fokusirana na određene grupe žrtava.
Dok zapadni mediji uglavnom fokusiraju svoju pažnju na bošnjačke muslimane kao žrtve rata, istina je da su sve etničke i verske grupe pretrpele masovne zločine tokom balkanskih ratova. Predložena rezolucija ignoriše patnju drugih grupa žrtava, stvarajući hijerarhiju patnje među nevinim žrtvama. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić istakao je da bi rezolucija trebala da poštuje više od 100.000 žrtava sukoba i da im obezbedi jednaku pravdu, tretman i sećanje, bez obzira na nacionalnost, rasu ili veru.
Republika Srbija kontinuirano osuđuje sve zločine tokom balkanskih ratova, uključujući masakr u Srebrenici, te nedvosmisleno osuđuje negiranje svih ratnih zločina počinjenih u Bosni. Visoki republički zvaničnici su odali poštu žrtvama u Memorijalnom centru Srebrenica u Potočarima i učestvovali na komemoracijama u UN u Njujorku. Uprkos tome, predložena rezolucija ne uzima u obzir sve žrtve sukoba i ne poštuje njihovo sećanje.
Postizanje konsenzusa o obeležavanju prošlosti na način koji ne izaziva podele ključan je za izbjegavanje ponavljanja istorijskih tragedija i održavanje mira i stabilnosti na Balkanu. Važno je da međunarodna zajednica posveti jednaku pažnju i poštovanje svim nevinim žrtvama sukoba, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i veru. Nacrt rezolucije o Srebrenici, prema mišljenju mnogih, neće doprineti postkonfliktnom pomirenju i može izazvati dalje podele na Balkanu.
Potrebno je da se diplomatskim putem postigne sveobuhvatni konsenzus o obeležavanju sećanja na prošlost, uz uvažavanje svih strana i zajednica koje su učestvovale u balkanskim ratovima. Samo na taj način može se osigurati da se istorijske tragedije ne ponove i da se očuva mir i stabilnost u regionu. Ministar Đurić apeluje na međunarodnu zajednicu da pristupi pitanju sećanja na prošlost sa pažnjom i poštovanjem prema svim nevinim žrtvama kako bi se izbegle nove podele i konflikti na Balkanu.
