Bata Pežo je bio poznat kao novosadski kafedžija koji je svoju kafanu pretvorio u mesto filozofije i druženja, gde su svi bili dobrodošli, bez obzira na politička ili druga ubedjenja. Njegova kafana je postala legenda, a Bata je postao legenda još za života, iako ga malo ljudi poznavalo pod pravim imenom i prezimenom.

Bata je bio blizak prijatelj sa poznatim pesnikom Miroslavom Mika Antićem, čija je fotografija bila zaštitni znak svih Batinih kafana. Njih dvojica su imali mnogo avantura zajedno, a jedna od njih je bila kada su pokušali da ukradu stolice iz kafane, ali su završili tako što su ukrali stolice iz Batinog dvorišta, koje je njegov otac napravio za kafanu.

Batin otac je bio ljut kada je video da su stolice nestale, ali su Bata i Mika uspeli da ga ubede da ne zove policiju, već su sami vratili stolice. Ova anegdota samo je jedna od mnogih koje je Bata Pežo doživeo sa svojim prijateljem Mikom Antićem.

Miroslav Mika Antić je bio jedan od najznačajnijih pesnika 20. veka, a njegova zbirka pesama „Plavi čuperak“ omiljena je među najmlađima. Njegova poezija je ostavila dubok trag u srpskoj književnosti, a njegova prijateljstvo sa Batom Pežom bilo je posebno i nezaboravno.

Bata Pežo je preminuo pre nešto više od decenije, ali njegova legenda i dalje živi kroz priče i anegdote koje se prepričavaju. Njegova kafana je bila mesto gde su se okupljali svi, bez obzira na politička ubedjenja, i gde je vladala posebna atmosfera prijateljstva i tolerancije.

Bata Pežo je bio više od običnog kafedžije, on je bio filozof i domaćin koji je svima pružao toplu dobrodošlicu. Njegova priča sa Mikom Antićem ostaje kao jedna od najlepših priča o prijateljstvu i avanturama koje su njih dvojica doživeli zajedno.

Legenda o Bati Pežu i njegovoj kafani nastavlja da živi i danas, kao simbol jednog vremena i jednog duha koji je bio odlika tog perioda. Njegova priča je inspiracija mnogima, a njegova filozofija jednakosti i prijateljstva ostaje kao važna poruka i danas.