Sveti Pajsije Svetogorac je poznat kao jedan od najznačajnijih i najuvaženijih svetogorskih staraca 20. veka. Rođen je 25. jula 1924. godine u selu Farasa u Kapadokiji. Nakon što je njegova porodica bila primorana da napusti Kapadokiju, preselili su se u Grčku, gde je Pajsije započeo svoj duhovni put.

Pajsije se zamonašio na Svetoj Gori 1954. godine i prešao u manastir Filotej, gde je postao učenik oca Simeona. Iznova je postrižen 1956. godine i uzeo je ime Pajsije. Kroz svoj duhovni put proveo je vreme na gori Sinaj, ali se zbog bolesti vratio na Svetu Goru u manastir Ivironski Skit Sv. Arhangela 1964. godine.

Nakon boravka u različitim manastirima, Pajsije je ozbiljno obolio od kancera 1988. godine. Poslednje dane svog života proveo je van Svete Gore, u ženskom manastiru Sv. Jovana Bogoslova u Surotiju, gde je preminuo 12. jula 1994. godine.

Pajsije Svetogorac ostavio je za sobom brojne duhovne pouke i viđenja, koja su zabeležili njegovi savremenici. Njegovi saveti i reči o ljubavi ostaće urezani u srcima vernika širom sveta. Njegove reči o širenju ljubavi kao ključu za njen rast i jačanje podsećaju nas na važnost deljenja ljubavi i nesebičnog davanja.

Sveti Pajsije Svetogorac ostaje neizbrisiv trag u srcima vernika i inspiracija za mnoge ljude širom sveta. Njegov život, posvećenost Bogu i ljubav prema bližnjima predstavljaju pravi primer pravog hrišćanskog života. Kanonizovan je 2015. godine, ali je već za života bio poštovan kao svetac u mnogim pravoslavnim zemljama, poput Grčke, Rusije i Srbije.