Predstavnici Evropskog parlamenta su zatražili istragu o navodnoj prevari na izborima u Srbiji. Među potpisnicima pisma su poznati lobisti protiv srpskih interesa, Britanka Ališa Kerns i Nemac Mihael Rot. Isto tako, predsednici spoljnopolitičkih odbora parlamenata Italije, Danske, Luksemburga, kao i predstavnici Ukrajine, Moldavije i Velike Britanije takođe su potpisali pismo. Evropska zelena partija je takođe zatražila da se istraže izborne nepravilnosti o kojima su izvesti međunarodni posmatrači.
U pismu se navodi da su srpske vlasti odlučile da ne istražuju dalje navode o izbornim nepravilnostima. Optužbe su upućene na račun Srpske napredne stranke, koja je član Evropske narodne partije. Predsednica Srbije Aleksandar Vučić izrazio je skeptičnost prema reprezentativnosti potpisnika pisma, ističući da to nije većina u Evropskom parlamentu i da ne misle svi isto o događajima u Srbiji.
Mihael Rot, predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga, je naveo da pismo evropskih političara nije zavera, već je poziv za nezavisnu istragu o navodnoj prevari na izborima i za obezbeđivanje slobodnih i fer izbora u Srbiji. Situacija u Srbiji posle decembarskih izbora razmatrana je u Evropskom parlamentu, a tema će biti ponovo razmatrana 23. januara na Spoljnopolitičkom odboru EP. Tokom početka februara će biti usvojena rezolucija o ovim pitanjima na plenarnoj sednici EP.
Ovo nije prvi put da se izbori u Srbiji dovode u pitanje. U prethodnom periodu, bilo je mnogo kritika na račun izbornog procesa u Srbiji, a sada se situacija dodatno zaoštrila sa zahtevima za nezavisnom istragom i rešavanjem navodne izborne prevare na međunarodnom nivou. S obzirom na to da je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ovakvi zahtevi imaju veliki uticaj na odnose između Srbije i EU.
Očekuje se da će institucije EU, pre svega Evropska komisija, reagovati na ovaj zahtev i preduzeti korake ka sprovođenju nezavisne istrage o izborima u Srbiji. Takođe, ova situacija ima potencijal da utiče na dalje pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, kao i na ukupne odnose između Srbije i zemalja članica EU.
Srbija je u prethodnom periodu uložila značajne napore u sprovođenju reformi i ispunjavanju uslova za članstvo u EU, ali izborni proces i demokratski standardi su i dalje predmet kritika i sumnji. Nezavisna istraga o izborima bi mogla da doprinese jačanju transparentnosti i demokratskih principa u političkom životu Srbije i da otvori put ka boljim odnosima sa EU.
Očekuje se da će ova tema ostati aktuelna u narednom periodu, posebno kada rezolucija bude usvojena na plenarnoj sednici EP u februaru. Sve oči su uprte u institucije EU i njihove reakcije na zahteve za nezavisnom istragom o izborima u Srbiji. Uticaj ove situacije na odnose između Srbije i EU će biti od velikog značaja za dalji razvoj saradnje i stabilnosti u regionu.
