Broj stanovnika Evropske unije porastao je drugu godinu zaredom, nakon što je 2020. i 2021. godine došlo do njegovog pada usled uticaja pandemije korona virusa, saopštio je danas Evrostat povodom obeležavanja Svetskog dana stanovništva.
Kako navode iz ovog generalnog direktorata Evropske komisije sa sedištem u Luksemburgu, broj stanovnika EU povećao se sa 447,6 miliona 1. januara 2023. godine na 449,2 miliona 1. januara 2024. godine. Iz Evrostata dodaju da je negativan prirodni priraštaj brojčano nadmašila pozitivna neto migracija.
U 2023. godini, Evropska unija je beležila ukupno 4,1 milion rađanja i 5,4 miliona smrtnih slučajeva, što je rezultiralo negativnim prirodnim priraštajem od 1,3 miliona ljudi. S druge strane, pozitivna neto migracija iznosila je 3,0 miliona ljudi, što je dovelo do ukupnog porasta broja stanovnika u Evropskoj uniji za 1,6 miliona ljudi.
Najveći prirast populacije zabeležen je u Švedskoj, sa povećanjem od 1,2%, dok su Malta, Kipar i Luksemburg takođe imali značajne poraste. S druge strane, najveći pad u broju stanovnika zabeležen je u Litvaniji, sa smanjenjem od 0,9%.
U pogledu stope prirodnog priraštaja, Portugal je imao najveći pozitivan saldo, dok su Letonija, Estonija i Litvanija imale najveće negativne saldose. Najviša stopa prirodnog priraštaja na nivou cele Evropske unije zabeležena je u Irskoj, dok je najniža stopa zabeležena u Bugarskoj.
Neto migracija se pokazala kao ključni faktor u porastu broja stanovnika u Evropskoj uniji, sa najviše migranata koji su se uselili u Nemačku, Italiju i Španiju. S druge strane, najviše iseljenika zabeleženo je iz Rumunije, Hrvatske i Poljske.
Ovi podaci ukazuju na složen uticaj pandemije korona virusa na demografske trendove u Evropskoj uniji. Mere ograničenja kretanja, zatvaranje granica i ekonomska nesigurnost rezultirali su smanjenjem prirodnog priraštaja u mnogim zemljama, dok je neto migracija ostala relativno stabilna ili je čak porasla.
Demografske promene imaju širok spektar posledica na društvo, ekonomiju i politiku Evropske unije. Starenje stanovništva, smanjenje radne snage i pritisak na socijalne sisteme samo su neki od izazova sa kojima se zemlje članice suočavaju.
Evropska unija preduzima brojne mere kako bi se nosila sa ovim demografskim izazovima. Podsticanje rađanja, podrška porodicama, unapređenje uslova za mlade ljude i olakšavanje procesa migracije samo su neki od pristupa koji se koriste kako bi se izbalansirali demografski trendovi i osigurala održivost budućeg rasta stanovništva.
U svetlu Svetskog dana stanovništva, važno je sagledati kompleksnu situaciju demografskih trendova u Evropskoj uniji i prepoznati potrebu za dugoročnim strategijama za upravljanje stanovništvom. Samo integriranim pristupom koji uzima u obzir sve faktore koji utiču na demografske promene možemo obezbediti prosperitetnu budućnost za sve građane Evropske unije.
