Evropski sud pravde je nedavno kaznio pet zemalja članica Evropske unije zbog nepoštovanja propisa o zaštiti uzbunjivača, koji su razotkrili razne prevare i utaje poreza. Nemačka će platiti najveću kaznu od 34 miliona evra, dok će Luksemburg i Estonija platiti po pola miliona evra. Ova odluka ukazuje na ozbiljnost problema zaštite uzbunjivača u EU i potrebu za unapređenjem propisa koji ih štite.
U Srbiji, zakon o zaštiti uzbunjivača postoji već deset godina. Međutim, kako pokazuje istraživanje novinarke Euronews Srbije, primena ovog zakona često nije efikasna, a uzbunjivači se suočavaju sa odmazdom. Jedan od takvih slučajeva je Borko Josifovski, kardiolog i uzbunjivač, koji je razotkrio zaposlene u hitnoj pomoći koji su umesto da reanimiraju životno ugrožene osobe, obaveštavali pogrebna preduzeća o njihovom stanju. Nakon što je prijavio ovu nepravilnost, Borko je smenjen i ostao bez posla. Njegova borba za pravdu nastavila se kroz pravne procese, ali Ustavni sud je presudio da nepostupanje po njegovoj prijavi nije štetna radnja.
Borko je izrazio zabrinutost zbog toga što sudovi ne prepoznaju ozbiljnost situacije u kojoj se uzbunjivači nalaze. „Napisali su u svom obrazloženju da nepostupanje, odnosno ignorisanje zahteva uzbunjivača, nije štetna radnja prema uzbunjivaču“, rekao je Borko. Njegova borba se nastavlja, a trenutno traži pravdu u Strazburu, nadajući se da će jednog dana oni koji čine korupciju biti kažnjeni.
Vladimir Radomirvić iz organizacije „Pištaljka“ ukazuje na to da, iako zakon o zaštiti uzbunjivača u Srbiji postoji, postoji mnogo prepreka u njegovoj primeni. „Problem je što tužilaštvo u mnogim slučajevima vrlo sporo reaguje na prijave uzbunjivača“, rekao je Radomirvić. Ovo odugovlačenje može dovesti do toga da poslodavci sakriju dokaze ili se osvete uzbunjivačima.
Prema podacima Društva sudija Srbije, direktive Evropske unije o zaštiti uzbunjivača nisu obavezujuće za Srbiju, ali je zakon koji postoji u zemlji uzoran i dobio je pohvale od međunarodnih stručnjaka. Zakon se sastoji od dva dela: prvi deo reguliše proces prijavljivanja, dok drugi deo obezbeđuje sudsku zaštitu uzbunjivačima koji su pretrpeli odmazdu zbog svojih prijava.
Iako postoje svetli primeri gde su uzbunjivači vraćeni u normalan život nakon prijavljivanja afera, mnogi se i dalje suočavaju sa problemima. Uzbunjivači su često ključni izvor informacija za tužilaštvo, ali uslovi pod kojima rade mogu ih odvratiti od prijavljivanja.
Stručnjaci smatraju da će kazne koje su izrečene zemljama kao što su Nemačka i Mađarska podstaći bolje poštovanje zakona o zaštiti uzbunjivača. Sa portala „Pištaljka“ poručuju da će uzbunjivači biti bolje zaštićeni ukoliko tužilaštvo promptno reaguje na prijave, a odgovorni za zloupotrebe budu kažnjeni.
U zaključku, iako Srbija ima zakon o zaštiti uzbunjivača, njegova primena ostaje problematična. Mnogi uzbunjivači se suočavaju sa odmazdom i sporom pravnom procedurom, što ih odvraća od prijavljivanja korupcije. Potrebno je unaprediti sistem zaštite uzbunjivača kako bi se stvorili sigurniji uslovi za prijavljivanje nezakonitosti i osiguralo da se pravda brže i efikasnije provodi. U borbi protiv korupcije, podrška uzbunjivačima je ključna za izgradnju pravednijeg društva.
