Evropska unija je sada skoro potpuno zavisna od uvoza litijuma, koji je neophodan za energetsku tranziciju, a očekuje se da će potražnja za litijumom u Uniji porasti 12 puta do 2030. Litijum se ne nalazi samo u Australiji, Kini ili Čileu, već i u Evropi – u zemljama poput Španije, Portugala, Finske, Nemačke, Srbije i Austrije. Ova nalazišta imaju za cilj da pomognu EU da postane nezavisnija u snabdevanju litijumom i unapredi energetsku tranziciju.

Međutim, iako postoji potencijal za eksploataciju litijuma u Evropi, mnogi projekti su suočeni sa otporom lokalnog stanovništva. U nekim zemljama poput Srbije, Austrije i Portugala, stanovnici protestuju protiv izgradnje novih rudnika litijuma. Geopolitičke tenzije takođe utiču na uvoz litijuma u Evropu, što čini neophodnost povećanja domaće proizvodnje ovog metala.

EU planira da do 2030. godine pokrije najmanje 10 odsto svoje godišnje potrošnje litijuma i da sama preradi najmanje 40 odsto metala. Međutim, brojni projekti za otvaranje novih rudnika litijuma u Evropi su trenutno zaustavljeni, što može dovesti do povećanja cene ovog metala u budućnosti.

Ekonomski faktori, nedostatak društvenog prihvatanja i ekološki problemi su neki od razloga koji usporavaju projekte rudnika litijuma u Evropi. Kompanije se trude da razviju ekološki prihvatljive metode ekstrakcije litijuma, kao što su metode recikliranja i ekstrakcije litijuma iz termalne vode.

U budućnosti, alternative poput natrijum-jonskih baterija takođe mogu postati važne, ali je predviđeno da će litijum i dalje igrati dominatnu ulogu u baterijama najmanje narednih pet do 10 godina. Recikliranje litijuma takođe će postati važno u smanjenju potrebe za otvaranjem novih rudnika litijuma.

U zaključku, potražnja za litijumom raste zbog povećane proizvodnje električnih automobila i baterija, ali su projekti rudnika litijuma u Evropi suočeni sa brojnim izazovima. Važno je da se pronađu održiva rešenja za snabdevanje litijumom kako bi se podržala energetska tranzicija u EU.