Iran je nedavno izabrao reformističkog kandidata Masuda Pezeškijana za novog predsednika na predsedničkim izborima. Pezeškijan je dobio 53,3% glasova u drugom krugu izbora, pobedivši konzervativnog kandidata Saida Džalilija. Izbori su održani godinu dana ranije zbog tragične smrti prethodnog predsednika Ebrahima Raisija u helikopterskoj nesreći.
Pezeškijan je u svojoj kampanji naglasio potrebu za pregovorima sa zapadnim zemljama kako bi se obnovio nuklearni sporazum iz 2015. godine. Taj sporazum omogućava Iranu da kontroliše svoj nuklearni program u zamenu za ublažavanje zapadnih sankcija. Također je kritikovao iransku moralnu policiju i zalagao se za reforme u tom sektoru.
Sa druge strane, Said Džalili je bio poznat po svojim antizapadnim stavovima i protivljenju obnavljanju nuklearnog sporazuma. Ipak, nije uspeo da osvoji dovoljan broj glasova kako bi postao novi predsednik Irana. Obojica kandidata su morali proći kroz proces provere kandidature koji vodi Savet čuvara, telo koje je odgovorno za odabir kandidata za predsedničke izbore.
U ovom procesu 74 kandidata, uključujući nekoliko žena, su diskvalifikovani, a grupe za ljudska prava su kritikovale ovu praksu zbog nedostatka demokratije i mogućnosti za sve kandidate da se takmiče pošteno. Nova administracija, koja će biti 14. nakon pobede Islamske revolucije 1979. godine, obavljaće dužnost četiri godine.
Iranski izbori su privukli pažnju međunarodne zajednice, s obzirom na značaj Irana u regionalnim i globalnim pitanjima. Međunarodna zajednica će pratiti novu administraciju i videti kako će se postaviti prema pitanjima nuklearnog programa, odnosa sa zapadnim zemljama, kao i unutrašnjim reformama u zemlji.
Ukupno gledano, izbori u Iranu su važan događaj za iranski narod, ali i za međunarodnu zajednicu. Rezultati izbora će imati dalekosežne posledice po političku situaciju u zemlji, ali i na odnose Irana sa drugim zemljama širom sveta. Sa novim predsednikom na čelu, Iran se suočava sa izazovima i mogućnostima za dalji razvoj i reforme u narednom periodu.
