Kada je reč o kreditima i smrti, mnogi to ne uzimaju u obzir prilikom potpisivanja ugovora sa bankom. Međutim, važno je znati šta se dešava sa dugom prema banci kada korisnik kredita umre. Postoje tri moguća ishoda u ovakvoj situaciji. Prvo, dug se može naplatiti osiguravajućoj kući ukoliko je kredit osiguran na taj način. Drugo, dug se može preneti na naslednike. Treće, naslednici mogu odbiti nasleđe ako su dugovi veći od imovine.

Osiguravanje kredita u velikim iznosima može biti korisno jer je mesečni izdatak za osiguranje relativno nizak, svega 15-20 evra. Ukoliko se dogode nepredviđene okolnosti, osiguranje može da spasi situaciju.

Važno je napomenuti da ne postoji rok za uplatu novca osiguranju kako bi se ostvarila prava u slučaju smrti korisnika kredita. Polisa počinje da važi od trenutka kada je potpisana. Međutim, neki stručnjaci tvrde da osiguranje kredita više koristi banci nego naslednicima, te da naslednici nemaju obavezu prema banci.

Kada je reč o manjim kreditima, poput keš kredita, procedura je drugačija ako kredit nije osiguran. U tom slučaju, banka se kao poverilac pojavljuje na ostavinskoj raspravi i zahteva naplatu duga od pokojnika. Međutim, ukoliko se naslednici odreknu imovine, banka gubi pravo na naplatu duga.

Kod gotovinskih i potrošačkih zajmova češće se sklapaju ugovori sa osiguravajućom kućom o osiguranju u slučaju nezaposlenosti. Ukoliko korisnik kredita ostane bez posla, osiguravajuća kuća preuzima otplatu zajma na određeni period, što može biti korisna opcija u slučaju gubitka posla.

U svakom slučaju, važno je biti informisan o svim aspektima kreditiranja i osiguranja kako bi se izbegle neprijatne situacije u slučaju smrti ili gubitka posla. Osiguranje kredita može biti korisno, ali treba pažljivo razmotriti sve opcije pre potpisivanja ugovora.