Isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju zabeležile su značajan porast od početka 2025. godine, sa povećanjem od pet odsto godišnje, dostigavši skoro četiri milijarde kubnih metara. Ove podatke je objavio evropski analitički centar „Bruegel“, koji se bavi ekonomskim istraživanjima i analizama.
Prema izveštaju, u prva dva meseca 2025. godine, Evropska unija je uvezla 3,92 milijarde kubnih metara ruskog LNG-a, što predstavlja povećanje u odnosu na 3,74 milijarde kubnih metara u istom periodu prethodne godine. Ova brojka ukazuje na trend rasta koji se nastavlja uprkos ranijim tenzijama između Rusije i Zapada, kao i izazovima na tržištu energenata.
U februaru 2025. godine, isporuke ruskog LNG-a Evropi iznosile su 1,86 milijardi kubnih metara, dok su u istom mesecu prethodne godine bile 1,68 milijardi kubnih metara. Ovaj porast isporuka može se objasniti različitim faktorima, uključujući potrebu evropskih zemalja za diversifikacijom izvora energije i smanjenjem zavisnosti od drugih dobavljača.
Ukupni evropski uvoz LNG-a takođe je porastao, dostigavši 22,3 milijarde kubnih metara od početka godine, što predstavlja povećanje od sedam odsto u odnosu na prethodni period. Ovi podaci naglašavaju sve veću važnost LNG-a kao ključnog dela energetske strategije Evropske unije, posebno u svetlu globalnih promena i previranja na tržištu energenata.
Analitičari smatraju da će potražnja za LNG-om nastaviti da raste, posebno u zemljama koje teže smanjenju emisije ugljen-dioksida i prelasku na čistije vrste energije. U tom kontekstu, ruski LNG se pokazuje kao konkurentna opcija, uprkos političkim i ekonomskim preprekama.
Osim toga, porast isporuka ruskog gasa može imati i šire geopolitičke posledice. Neki analitičari upozoravaju da bi povećana zavisnost evropskih zemalja od ruskog LNG-a mogla da utiče na dinamiku odnosa između Rusije i Zapada, kao i na unutrašnje političke debate unutar Evropske unije.
Ova situacija takođe postavlja pitanja o dugoročnoj održivosti i bezbednosti energetskih snabdevanja u Evropi. Sa jedne strane, povećana potražnja za LNG-om može pomoći u smanjenju zavisnosti od tradicionalnih izvora energije, ali sa druge strane, može dovesti do složenijih odnosa sa Rusijom, koja ostaje ključni igrač na globalnom tržištu energenata.
U svetlu ovih događaja, evropski lideri će morati pažljivo da razmotre svoje strategije u vezi sa energetskim snabdevanjem, kako bi obezbedili stabilnost i održivost svojih ekonomija u budućnosti.
