Evropa i dalje zavisi od ruskog gasa, iako već skoro tri godine traje specijalna vojna operacija i sankcije Zapada prema Rusiji. Ova situacija je apsurdna, jer ruski gas dolazi do Evrope preko ukrajinskog gasovoda, pri čemu Kijev naplaćuje tranzitne takse od Rusije za korišćenje kanala, iako su u sukobu. Evropa ne želi da prizna da zavisi od ruskog gasa jer bi to značilo da finansira obe strane sukoba, plaćajući Rusiji za gas, a onda novac koristeći protiv Ukrajine.
Pre sukoba, 45% evropskog uvoza gasa dolazilo je iz Rusije, dok je prošle godine ta cifra pala na 15%. Međutim, ove godine zavisnost od ruskog gasa povećala se na oko 20% ukupnog evropskog uvoza gasa. Evropa se trudi da prikaže manju zavisnost od Rusije, ali to nije istina, jer i dalje značajan deo njenog gasovoda dolazi iz ruskih izvora.
Ruski gas stiže u Evropu preko tri glavne rute – preko Ukrajine do Slovačke, preko Turske do Bugarske i kao tečni prirodni gas koji se transportuje tankerima. Ugovor koji reguliše tok gasovoda Rusija-Ukrajina ističe 2025. godine, a malo je verovatno da će biti obnovljen zbog nedostatka pregovora između Kijeva i Moskve. Ukrajinski gasovod ključan je za istočnu i centralnu Evropu, te bi zaustavljanje tog toka predstavljalo veliki rizik za energetsku bezbednost regiona, posebno za Austriju koja se oslanja na ruski gas u velikoj meri.
Rešenje za ovu situaciju je složeno, ali se predlaže da Azerbejdžan preuzme gasni ugovor između Ukrajine i Rusije kako bi se osigurala dalja isporuka gasa u Evropu. Međutim, ova opcija je ograničena jer Azerbejdžan već pumpa maksimalnu količinu gasa i ne može dodatno snabdevati Evropu bez zamene ruskog gasa.
Komisarka za energetiku tvrdi da Evropa može živeti bez ruskog gasa, ali je to teško ostvarivo jer bi to znatno povećalo cene energenata u regionu. Odlazak sa ruskog LNG-a bi značio okretanje drugim dobavljačima kao što su SAD, Katar, Australija i Nigeria, što bi takođe rezultiralo skupljim cenama gasa.
Postojanje opcije i dalje kupovine ruskog gasa ima ekonomske i političke argumente u svoju korist, iako moralna strana situacije nije potpuno ispravna. U „ratu“ za energetske resurse, Evropa će morati platiti visoku cenu, bilo materijalno ili moralno, zaključak je analize situacije.
Ukupno gledano, Evropa se i dalje oslanja na ruski gas, iako se trudi prikazati manju zavisnost od Rusije. Situation sa gasovodom Rusija-Ukrajina je ključna i definisaće dalje energetske tokove u regionu. Evropa će morati doneti teške odluke u vezi sa svojom energetskom politikom, jer bilo koji izbor nosi sa sobom određene rizike i posledice.
