Magazin „Biznis i finansije“ istražio je kako je živeti i raditi u filmskoj industriji, posebno u Srbiji, gde se većina ljudi poistovećuje filmsku industriju isključivo sa glumcima i režiserima, ali u pravljenju filma ili serije učestvuju ljudi iz oko 50 specijalizovanih struka. Oni vode računa o organizaciji svih aktivnosti na setu, kao što su slika, zvuk, kostimi, scenografija, montaža i drugo. Većina ovih stručnjaka nije stalno zaposlena, već rade od projekta do projekta, zbog čega su primorani da budu umetnici i preduzetnici istovremeno.  

Proces proizvodnje filma ima tri faze – pripremu, produkciju i postprodukciju. Tokom pripreme se obavljaju aktivnosti koje omogućavaju da dalje faze proizvodnje prođu u najboljem redu, dok se u produkciji snimaju kadrovi koji se kasnije povezuju u postprodukciji. Svi ovi poslovi se obavljaju od strane desetina, pa čak i stotina stručnjaka iz različitih sektora.

U Srpskoj asocijaciji snimatelja ističu da postoje dobri filmski snimatelji u Srbiji, ali da uslovi rada nisu uvek zadovoljavajući. Radni dan na filmskom setu može potrajati i duže od 12 sati, a uslovi rada se često dogovaraju sa produkcijom.  

Druge struke, poput filmskih zvukova, takođe se suočavaju sa izazovima usled brzine kojom se prave filmovi i serije. Kvalitet zvuka zavisi od mnogo faktora, a zbog neizvesnosti poslova i kompromisa koji se prave, dizajneri zvuka često moraju brzo da reaguju i ispravljaju eventualne probleme u postprodukciji.  

Pored toga, nedostatak finansijera u domaćoj industriji može predstavljati dodatni izazov za filmske radnike, jer bi obustava finansiranja mogla dovesti do gašenja mnogih projekata. Uprkos svim poteškoćama, filmski radnici u Srbiji su stručni i profesionalni, a zemlja može da parira razvijenijim svetskim produkcijama.  

Na kraju, filmska industrija u Srbiji može predstavljati dramu, kako u samim filmovima, tako i u životu filmskih radnika koji se suočavaju sa različitim izazovima i neizvesnostima.