Povodom Dana državnosti, 15. i 16. februara, Galerija Matice srpske u Novom Sadu nudi besplatan ulaz posetiocima. U okviru proslave, organizovana su kustoska vođenja, koja će se održati u 13 i 17 sati, a posetioci će imati priliku da se upoznaju sa Hronologijom srpske umetnosti, zahvaljujući kustosima Stanislavi Jovanović Mindić i Ivani Janjić. Ova manifestacija predstavlja umetničko putovanje kroz istoriju srpske umetnosti i omogućava posetiocima da istraže bogatstvo zografske umetnosti, grafike, slikarstva, crteža i skulptura kroz različite umetničke epohe poput baroka, klasicizma, romantizma, realizma i modernizma.
Srpska kultura XVIII veka je duboko povezana sa religioznom umetnošću, koja služi kao simbol verskog identiteta. U tom periodu, umetnost je često bila u službi crkve i predstavljala je način izražavanja duhovnih vrednosti i tradicija. Tokom XIX veka, srpska umetnost je bila pod uticajem širokog spektra društvenih i političkih promena koje su oblikovale život srpskog naroda unutar Habzburške monarhije i Osmanskog carstva. Ovaj period je bio obeležen oslobodilačkim borbama i težnjom ka nacionalnom ujedinjenju i formiranju samostalne države, što je značajno uticalo na razvoj umetnosti.
Novoformirano srpsko građanstvo krajem XIX veka, koje je postalo finansijski osnaženo i evropeizirano, igralo je ključnu ulogu u umetničkom životu. Oni su postali naručioci umetničkih dela i nosioci društvenih promena, a umetnici su često usvajali nove ideje iz evropskog slikarstva tokom školovanja na likovnim akademijama u Beču i Minhenu. Ova razmena ideja i stilova dovela je do stvaranja specifičnog umetničkog izraza koji je bio ukorenjen u lokalnoj tradiciji, ali pod uticajem evropskih tokova.
U XX veku, srpska umetnost je nastavila da se razvija u snažnom dijalogu između evropske modernosti i domaćih osobenosti. Umetnost je postala ogledalo društvenih promena, često je kritikovala i komentarisala aktuelna dešavanja. Početkom XX veka, umetnički centri su se pomerili, pa su Beč, Minhen, Budimpešta i Prag zamenili Pariz kao vodeće tačke okupljanja novih generacija srpskih umetnika. Ovi umetnici su usvojili i reinterpretirali različite umetničke pravce, kao što su impresionizam, ekspresionizam, kubizam i razne avangardne tendencije.
Umetnici su se često vraćali tradiciji, ali su istovremeno težili ka modernizaciji svog izraza. Ova tenzija između tradicije i modernosti postala je ključni element srpske umetnosti tokom XX veka. Razvoj apstraktnog izraza i konceptualne umetnosti takođe su imali značajan uticaj na umetničku scenu, što je omogućilo umetnicima da istražuju nove forme i medije. U tom kontekstu, srpska umetnost je postala bogatija i raznovrsnija, reflektujući kompleksnost društvenih promena i kulturnih interakcija.
U Galeriji Matice srpske, posetioci će imati priliku da vide različite umetničke forme i stilske pravce koji su oblikovali srpsku umetnost kroz vekove. Ova izložba nije samo prilika za estetsko uživanje, već i za dublje razumevanje kulturnog i istorijskog konteksta u kojem je srpska umetnost nastajala. Kustoske vođene će dodatno obogatiti iskustvo posetilaca, omogućavajući im da saznaju više o umetnicima, njihovim tehnikama i inspiracijama.
Ova manifestacija predstavlja važan deo očuvanja i promocije srpske umetnosti, kao i način da se poveže savremena publika sa bogatom umetničkom tradicijom. Kroz ovakve događaje, Galerija Matice srpske doprinosi razvoju svesti o značaju umetnosti u oblikovanju identiteta i kulture naroda. U tom smislu, pozivamo sve zainteresovane da posete Galeriju i uživaju u ovom jedinstvenom umetničkom iskustvu.
