Inženjer geologije Zoran Đajić uhapšen je zbog ozbiljnih pretnji ubistvom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koje je izneo na društvenoj mreži Iks (Twitter). Đajić je sa svog naloga „đajiczoran“ postavio provokativnu i zastrašujuću objavu u kojoj je izrazio želju da narod izglasa smrtnu kaznu za Vučića. U svojoj objavi, on je dodao da ne bi želeo da se desi da Vučić bude pušten iz „ludnice“ i da ponovo okuplja „naciste i kriminalce“. Uz to, Đajić je završio svoj komentar sa rečima: „Srbi imaju kratko pamćenje, pa za svaki slučaj – GLOGOV kolac pride!“.
Ove reči su izazvale alarmantnu reakciju vlasti, a Đajić se sumnjiči za krivično delo ugrožavanja sigurnosti prema članu 138 stav 3 Krivičnog zakona Republike Srbije. Ovo krivično delo predviđa kazne za pretnje koje mogu izazvati strah ili uznemirenost kod drugih osoba.
Nakon hapšenja, Đajiću je određeno zadržavanje od 48 sati, a očekuje se da će biti izveden pred tužioca. Ovaj slučaj je izazvao široku pažnju javnosti, a mnogi se pitaju o posledicama ovakvog ponašanja na društvenim mrežama, kao i o granicama slobode govora.
U poslednjih nekoliko godina, društvene mreže su postale platforma za izražavanje različitih stavova i mišljenja, ali su istovremeno i mesto gde se često prelazi granica između slobode govora i izražavanja pretnji ili nasilja. U ovom slučaju, Đajićeva objava se može smatrati ozbiljnom pretnjom, a njegovo ponašanje može otvoriti pitanja o odgovornosti pojedinaca kada je reč o izjavama koje mogu imati ozbiljne posledice.
U Srbiji su pretnje upućene javnim ličnostima sve češće i postavljaju se pitanja kako se vlast nosi sa ovakvim situacijama. Pored Đajića, postoje i drugi primeri kada su pojedinci suočeni sa zakonskim posledicama zbog sličnih pretnji. Ovo se, s jedne strane, može posmatrati kao pokušaj da se zaštite javne ličnosti, ali i kao način da se ograniči sloboda izražavanja na društvenim mrežama.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je uloga društvenih mreža značajna, ali i da je potrebno postaviti određene granice kada su u pitanju pretnje ili nasilje. Mnogi se pitaju kako bi se ovakvi slučajevi mogli sprečiti u budućnosti, kao i koja bi bila najbolja praksa za regulisanje ponašanja na društvenim mrežama.
Pored toga, Đajićevo hapšenje takođe može otvoriti diskusiju o tome koliko je važno da se pojedinci svesno ponašaju na mrežama i da razumeju težinu svojih reči. U svetu gde su informacije lako dostupne i gde se brzo šire, nepromišljene izjave mogu imati ozbiljne posledice.
U narednim danima, očekuje se da će ovaj slučaj dobiti više medijske pažnje, a stručnjaci će verovatno analizirati i komentarisati uticaj ovakvih događaja na društvo. U međuvremenu, Đajić će se suočiti sa pravnim posledicama svog dela, a to će biti podsticaj za mnoge da preispitaju svoje ponašanje na mrežama.
U zaključku, hapšenje Zorana Đajića predstavlja još jedan slučaj u nizu koji ukazuje na sve veći problem pretnji na društvenim mrežama. Ovaj incident može poslužiti kao upozorenje svima koji koriste internet da budu oprezni i svesni potencijalnih posledica svojih reči. U vremenu kada je sloboda govora neophodna, važno je pronaći ravnotežu između izražavanja mišljenja i očuvanja sigurnosti svih članova društva.
