Iza nas je još jedna dodela Oskara, a mnogi su saglasni da su prestižne nagrade ovog puta otišle u prave ruke. U ovom članku ćemo predstaviti tri filma koja su se istakla po izuzetno velikim ocenama i koja su svakako vredna gledanja.
Prvi film na našoj listi je „I’m Still Here“. Ova emotivna drama zasnovana je na stvarnim događajima iz Brazila tokom vojne diktature. Priča prati Junis Paive, ženu koja se suočava s gubitkom svog muža Rubensa Paive, bivšeg poslanika i političkog aktiviste. Rubens je uhapšen i nikada se nije vratio kući, a Junis pokušava da pronađe odgovore o njegovom nestanku. Dok se suočava s represijom režima i opasnošću od državnih organa, ona se trudi da zaštiti svoju porodicu i održi privid normalnosti. Film osvetljava bolne istine o političkim nestancima i borbi pojedinca protiv autoritarnog sistema, a sve to kroz snažnu glumačku izvedbu Fernande Tores, koja dočarava dubinu emocija i izazova s kojima se suočava.
Drugi film koji preporučujemo je „Anora“. Ova crnohumorna drama donosi priču o Anori, mladoj egzotičnoj igračici iz Bruklina, koju tumači Majki Medison. Anora se, nakon kratkog poznanstva, udaje za Vanju, sina ruskog oligarha. Njihov iznenadni brak izaziva uzbunu u Rusiji, a Vanjini roditelji odlučuju da po svaku cenu spreče ovu neplaniranu bračnu zajednicu. Film istražuje teme ljubavi, porodice i kulturnih razlika, a istovremeno se bavi i pitanjima identiteta i izbora. Režiju potpisuje Šon Bejker, a u ostalim ulogama se pojavljuju Mark Ejdelštajn, Jura Borisov i Karen Karaguljan.
Treći film na listi je „The Brutalist“, koji traje tri sata i 35 minuta. Ova istorijska drama prati vizionarskog arhitektu Lasla Tota (Adrijen Brodi) i njegovu suprugu Eržebet (Felisiti Džons). Laslo, mađarski arhitekta jevrejskog porekla, preživljava Holokaust i nakon Drugog svetskog rata seli se u SAD sa suprugom. U početku se suočava s teškim uslovima, ali mu se život menja kada upozna bogatog industrijalca (Gaj Pirs), koji mu postaje klijent. Film istražuje teme preživljavanja, umetnosti i identiteta, kao i izazove s kojima se suočavaju imigranti.
Režiser Brejdi Korbet se osvrnuo na kritike o dužini filma, naglašavajući da je besmisleno raspravljati o trajanju. „Ovaj film radi sve ono što nam je rečeno da ne smemo raditi. Mislim da je glupo kritikovati dužinu filma – to je kao da kritikujete knjigu jer ima 700 umesto 100 strana,“ izjavio je Korbet. Ovaj komentar ukazuje na to da je dužina filma možda deo njegove umetničke vizije, što može biti od značaja za publiku koja traži duboko i promišljeno umetničko delo.
Na kraju, ovi filmovi ne samo da su osvojili prestižne nagrade, već su i značajni u kontekstu današnjeg društva. „I’m Still Here“ nas podseća na važnost borbe protiv autoritarizma, „Anora“ istražuje ljubav i kulturne razlike, dok „The Brutalist“ osvetljava temu preživljavanja i umetnosti. Svi ovi filmovi nude duboke i emotivne priče koje će vas naterati na razmišljanje i ostaviti snažan utisak.
U svetu kinematografije, ovakvi filmovi su dragoceni, jer ne samo da zabavljaju, već i edukuju i inspirišu. Bez obzira na to da li ste ljubitelj drame, istorije ili crnog humora, ova tri filma su obavezna gledaoci, a njihove snažne priče će vas sigurno dodirnuti. Pripremite se za putovanje kroz ljudske emocije, borbu i otkrovenja dok uživate u ovim izvanrednim filmskim ostvarenjima.
