Građani Srbije pokazali su veliku aktivnost u bankama tokom poslednjih meseci, što se može videti kroz značajan porast zaduženja. U februaru 2024. godine, dug stanovništva prema bankama porastao je za 120 miliona evra, čime je ukupni dug prešao granicu od 14 milijardi evra. Ovaj trend ukazuje na sve veću potrebu građana za kreditnim sredstvima, bez obzira na visoke kamatne stope koje su trenutno na snazi.
Podaci iz Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije pokazuju da su u februaru građani podigli dodatnih 63,4 miliona evra u gotovinskim kreditima i 44 miliona evra u hipotekarnim kreditima. Ovaj rast od 0,9% predstavlja najveći mesečni porast zaduženja od oktobra 2023. godine. U poslednjih dvanaest meseci, građani su se dodatno zadužili za ukupno 1,2 milijarde evra, od čega je 766 miliona evra u gotovinskim kreditima, a 351 milion evra u hipotekarnim.
Kada se razmatra struktura duga, od 14 milijardi evra, 6,7 milijardi se odnosi na gotovinske kredite, dok je 5,99 milijardi evra na stambenim kreditima. Ovaj trend rasta zaduženja može se pripisati različitim faktorima koji utiču na finansijsku situaciju građana, uključujući ekonomske pritiske i inflaciju.
Iako se čini da građani žure u banke po kredite, zanimljivo je da se ovaj fenomen ne može objasniti smanjenjem kamatnih stopa, jer su one zapravo porasle. U januaru 2024. godine, kamatne stope su povećane u tri od četiri kategorije kredita. Ponderisana nominalna kamatna stopa za stambene kredite u dinarima iznosi 10,89%, dok je za kredite u evrima 5,03%. Kamatne stope za gotovinske kredite, koji se vraćaju u roku od jedne do pet godina, porasle su za evro vezane kredite, dok je za dinarske kredite zabeležen blagi pad.
Zabrinjavajuće je pitanje šta će se dogoditi kada kamate zaista počnu da opadaju. Evropska centralna banka bi mogla biti primorana da smanji kamate kako bi podržala opadajuću ekonomiju, što bi moglo dodatno uticati na euribor, koji je trenutno ispod 2,4%. Takvo smanjenje bi moglo značajno promeniti tržište kredita u Srbiji, posebno kada se uzme u obzir trenutna situacija sa visokom potražnjom za zaduživanjem.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje da li će građani nastaviti da se zadužuju pod ovim uslovima ili će čekati povoljnije kamatne stope. Očigledno je da trenutna ekonomska situacija i inflacija prisiljavaju mnoge da traže dodatna finansijska sredstva, bez obzira na visoke troškove zaduživanja. Banke, s druge strane, i dalje nude kredite, ali po uslovima koji su manje povoljni nego što bi građani želeli.
