Evropska komisija (EK) je danas iznela ozbiljne tvrdnje protiv američkih tehnoloških giganata, kompanija Gugl i Epl, optužujući ih za kršenje pravila koja se odnose na digitalna tržišta. Ove optužbe su rezultat sve većeg pritiska regulativnih tela u Evropi da se osigura poštena konkurencija u tehnološkom sektoru, a posebno protiv dominantnih igrača koji bi mogli zlostavljati svoju poziciju.
Prema izveštaju Gardijana, EK je započela formalne mere protiv Epla i Alfabeta, matične kompanije Gugla, koje spadaju među pet najvećih kompanija na svetu prema tržišnoj kapitalizaciji. Ove mere dolaze u okviru Zakona o digitalnim tržištima EU (DMA), koji je usvojen s ciljem da se obezbedi fer konkurencija na digitalnim platformama i zaštite potrošači.
Jedan od glavnih problema koji je EK identifikovala jeste to da Guglov pretraživač daje prioritet rezultatima pretrage koji favorizuju njegove sopstvene usluge, dok zanemaruje ili potiskuje usluge konkurenata. Ovakvo ponašanje je u suprotnosti sa zahtevima zakona koji nalaže da se usluge trećih strana tretiraju na „transparentan, fer i nediskriminatorski način“. Ova situacija može značajno uticati na to kako korisnici pretražuju informacije i pristupaju različitim uslugama na internetu.
Osim toga, EK je ukazala na to da Guglov Play Store, platforma za distribuciju aplikacija, sprečava programere da usmeravaju potrošače ka alternativnim kanalima gde bi mogli pronaći bolje ponude ili cene. Ova praksa može ograničiti izbor potrošača i podići cene, što je suprotno ciljevima regulative koja teži zaštiti interesa potrošača.
Sa druge strane, Epl se suočava sa zahtevima da svoje operativne sisteme učini dostupnim rivalima, posebno u vezi sa uređajima kao što su pametni telefoni i bežične slušalice. EK je naglasila da ukoliko Epl ne postupi u skladu sa ovim zahtevima, može se suočiti sa daljim istragama i potencijalnim kaznama. Ove mere su deo šire strategije EU da se osigura da svi igrači na tržištu imaju jednake šanse i da se spreči stvaranje monopola.
Kršenje Zakona o digitalnim tržištima može dovesti do ozbiljnih posledica za kompanije, uključujući novčane kazne koje mogu iznositi do 10% globalnog prihoda prekršioca. U slučaju ponovljenog kršenja, kazna može porasti na 20%. Ove mere su deo napora EK da primeni stroge standarde i pravila koja će osigurati zdravu konkurenciju i zaštitu potrošača u digitalnom okruženju.
Ove optužbe i inicijative su deo šireg trenda u Evropi, gde se regulatori sve više angažuju u nadzoru tehnoloških kompanija, posebno onih koje su postale prevelike i premoćne na tržištu. Evropska unija postavlja ambiciozne ciljeve u oblasti digitalne ekonomije i zaštite potrošača, a sprovođenje strogih pravila je ključni deo te strategije.
Uprkos tome što se Gugl i Epl suočavaju sa ovim optužbama, još uvek nije jasno kako će se situacija razvijati. Ove kompanije su poznate po tome što imaju značajne resurse i pravne timove koji mogu da se bore protiv ovakvih optužbi. Međutim, pritisak koji dolazi iz Brisela može značiti da će se morati prilagoditi novim pravilima i standardima koji se postavljaju.
U narednim mesecima, biće zanimljivo pratiti kako će se ove situacije razvijati i kako će reagovati ove tehnološke kompanije, kao i kakve će posledice imati na šire tržište i potrošače. Evropska komisija jasno stavlja do znanja da je odlučna u nameri da zaštiti fer konkurenciju i prava potrošača u digitalnom okruženju, što može promeniti način na koji se velike tehnološke kompanije ponašaju u budućnosti.
