Bivši premijer Kosova Ramush Haradinaj tvrdi da je lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti regrutiran u srpskom zatvoru, te da sprovodi rusku agendu koja je usmerena na udaljavanje Kosova od SAD-a i NATO saveza.
U intervjuu za portal Kosovo online, Haradinaj je izneo tvrdnje da je Kurti bio blizak sa Srbima pre nego što je postao portparol OVK, te da je njegova saradnja sa Srbima počela još pre vremena provedenog u zatvoru u Srbiji. Prema Haradinaju, sve ovo ima za cilj da ugrozi bezbednost Kosova i da se Kosovo udalji od SAD-a, NATO saveza i evroatlantskih integracija.
Haradinaj je izjavio: „Kažem vam da je Aljbin Kurti regrutovan u srpskom zatvoru. I pre nego što je otišao u Srbiju bio je blizak sa Srbima, ovde u Prištini, prošlo je više vremena pre nego što je Aljbin postao portparol OVK, ne znam kako je stigao tamo. Sva ova dela imaju pokriće da nam izazovu veliku opasnost koja je daleko od Amerike, od Natoa i od evroatlantskih integracija. Ovaj čovek sprovodi rusku agendu i protiv je sopstvene zemlje“.
Kurti je, međutim, odbacio ove tvrdnje kao neosnovane i apsurdne. On je istakao da je bio zatvoren u Srbiji zbog protesta protiv režima Slobodana Miloševića i da je to bilo zbog njegove borbe za nezavisnost Kosova.
Kurti je takođe naglasio da je njegov cilj da Kosovo ostane prijatelj SAD-a i NATO saveza, te da se integriše u evroatlantske strukture. On je izjavio da je Haradinajov intervju neprihvatljiv i da je reč o lažima i napadima na njegov lik i delo.
U međuvremenu, reakcije na Haradinajeve tvrdnje su podeljene. Dok neki podržavaju Haradinaja i veruju u njegove tvrdnje, drugi smatraju da su optužbe bez osnova i da je reč o političkim igrama.
Analitičari ističu da ove tvrdnje mogu uticati na političku situaciju na Kosovu i staviti u pitanje odnose između političkih stranaka. Takođe, napetosti između Haradinaja i Kurtija mogu dovesti do daljih političkih sukoba na Kosovu.
Kosovo se trenutno suočava sa političkom nestabilnošću, nakon što je premijer Avdulah Hoti podneo ostavku. Očekuje se da će uslediti izbori, a političke stranke intenziviraju svoje aktivnosti kako bi osvojile podršku birača.
U međuvremenu, međunarodna zajednica prati situaciju na Kosovu i apeluje na političke lidere da se suzdrže od izjava koje bi mogle dodatno zaoštriti političke sukobe na Kosovu.
Uprkos političkoj nestabilnosti, većina građana Kosova želi mir i prosperitet za svoju zemlju. Nadaju se da će političari uspeti da prevaziđu političke razlike i da će doneti odluke koje će doprineti stabilnosti i boljem životu stanovnika Kosova.
Ovo je samo jedan od mnogih izazova sa kojima se Kosovo suočava u svojoj tranziciji ka stabilnoj i pravednoj državi. Kosovske političke elite moraju da pokažu liderstvo i odgovornost kako bi prevazišle političke razlike i radile na zajedničkom cilju – prosperitetu i dobrobiti svih građana Kosova.
