Hasan Blasim, irački pisac čije priče se prevode na više od dvadeset jezika, dotakao je sam vrh svetske književnosti svojim delima. Njegove priče su prepoznate po slikovitom prikazu stvarnosti rata, ispričane oštrim jezikom bez okolišanja. Osvojio je nekoliko međunarodnih nagrada, uključujući nagradu lista Independent za najbolju stranu knjigu 2014. godine za delo „Irački Hristos“.
Blasim je prošao težak put egzila i danas živi u Finskoj koju naziva svojim domom. Nedavno je bio gost izdavačke kuće „Geopoetika“ na festivalu „Krokodil“, gde je govorio o svom književnom putu, pisanju o ratu i izgnanstvu, kao i o svojoj percepciji književnosti i ulozi književnosti u današnjem svetu.
Na početku svog književnog puta, Blasim je pronašao inspiraciju u čitanju, posebno poeziji, koja je duboko ukorenjena u arapskoj kulturi. Kao mlad pisac, suočio se sa konstantnim ratovima i nasiljem u Iraku, što ga je inspirisalo da piše o tim temama, ali i o široj ljudskoj sudbini i patnji. Iako je egzil dodatno oblikovao njegovo shvatanje teme rata i izgnanstva, Blasim ističe da je nasilje i agresija prisutna u čoveku kroz vekove, a književnost mu pruža platformu da istraži i osvetli te teme.
Kritikujući svoju rodnu zemlju u svojim delima, Blasim ističe da je kritika zapravo odraz ljubavi prema tom mestu. On želi da stvari budu bolje i veruje da je kritika ključna za napredak. Kroz svoje priče, on poziva čitaoce da razmišljaju o složenosti ljudske patnje i slobode u svetu okruženom ratovima i nasiljem.
Blasim primećuje razlike u prihvatanju njegovih dela u različitim delovima sveta. Dok arapski čitaoci dublje razumeju njegove priče, publika u Evropi možda pristupa književnosti sa drugačijeg ugla. Ipak, on ističe važnost književnosti u današnjem društvu i smatra da umetnost ima nezamenljivu ulogu u otkrivanju novih perspektiva i osvetljavanju složenosti ljudskog iskustva.
Život u Finskoj, koji je prvobitno bio izazovan za Blasima, danas predstavlja njegov dom. On ističe da je pronašao mir i stabilnost u toj zemlji, gde je stvorio porodicu i prijateljstva. Iako ga izjava „Gardijana“ o njemu kao „najvećem piscu arapske književnosti danas“ nije direktno koristila, Blasim ističe da mu je ta etiketa donela i probleme i nepravilne percepcije u književnom svetu.
Poslednja Blasimova knjiga „Sololand“ prevedena je na srpski jezik, a autor ističe da je ovo delo posvećeno rasizmu. Pisanje ovog dela je suptilno prožeto kroz vizuelni aspekt, s obzirom da Blasim potiče iz filmske režije. On ističe da želi da čitaoci uživaju u njegovim pričama i da ih ponesu sa sobom kao deo jedinstvenog umetničkog iskustva. Blasim ističe da književnost predstavlja osnovu umetnosti i da je važno da čitaoci pronađu zadovoljstvo i dublje značenje u njenim delima.
