Ekipe Zavoda za urgentnu medicinu u Kragujevcu suočile su se sa izuzetno intenzivnim danom, tokom kojeg je obavljeno 53 terenskih intervencija. Od toga, 29 intervencija izvršeno je tokom dana, dok je noću bilo 24 intervencije. Ova situacija ukazuje na sve veći pritisak na zdravstveni sistem, posebno u hitnoj medicinskoj pomoći, koji se suočava sa povećanim brojem pacijenata sa različitim zdravstvenim problemima.
Prema informacijama koje je za RINU dostavio Zavod za urgentnu medicinu, u ambulanti je pregledano ukupno 102 pacijenta. Među njima, 82 su bili odrasli pacijenti, dok je 20 pregledano na pedijatriji. Pored toga, zabeleženo je i 16 intervencija na javnim mestima, što dodatno oslikava opterećenje sa kojim se zdravstveni radnici suočavaju.
Tokom dana, najčešći razlozi za traženje medicinske pomoći bili su povišen krvni pritisak, povrede i astmatični napadi. Ovi problemi su često prisutni, ali noću su se pacijenti najčešće javljali zbog stomačnih tegoba. Ova pojava može ukazivati na moguće epidemije trovanja hranom ili slične zdravstvene krize, koje su često izazvane promenama u ishrani ili nekvalitetnom hranom.
U protekla 24 sata, Zavod za urgentnu medicinu primio je ukupno 201 hitan poziv. Ovaj broj jasno ukazuje na to koliko je važno imati efikasan sistem hitne pomoći, kao i na potrebu za dodatnim resursima i obukom osoblja, kako bi se mogli adekvatno nositi sa velikim brojem pacijenata.
Hitna pomoć je ključna karika u zdravstvenom sistemu i njena sposobnost da odgovori na hitne situacije može značajno uticati na ishod lečenja pacijenata. U Kragujevcu se, poput mnogih drugih gradova, zdravstveni sistem suočava sa izazovima, uključujući nedostatak osoblja i opreme, što može otežati pružanje adekvatne pomoći u kritičnim momentima.
Kako bi se unapredila situacija, neophodno je kontinuirano ulagati u zdravstveni sektor, obezbeđivati dodatne resurse i osposobljavati osoblje. Takođe, važno je i da građani budu svesni trenutne situacije i da se pridržavaju saveta stručnjaka kako bi se smanjio pritisak na hitnu medicinsku pomoć.
U svetlu trenutnih događaja, važno je da se preduzmu koraci kako bi se osigurala dostupnost kvalitetne zdravstvene zaštite za sve građane. To uključuje i proaktivne mere prevencije, kao što su edukacija o zdravim životnim navikama, pravilnoj ishrani i važnosti redovnih medicinskih pregleda. Samo na taj način možemo smanjiti broj hitnih intervencija i osigurati zdravije društvo.
Na kraju, zdravstveni radnici i timovi hitne pomoći zaslužuju sve pohvale za svoj trud i posvećenost, posebno u ovim teškim vremenima. Njihova sposobnost da se suoče sa izazovima i pruže pomoć onima kojima je najpotrebnija je od suštinskog značaja za funkcionisanje društva u celini. U trenutku kada se suočavamo sa zdravstvenim izazovima, solidarno ponašanje i razumevanje prema zdravstvenim radnicima postaje ključno za zajednički napor u očuvanju zdravlja svih građana.
