Neki lekovi mogu imati interakciju sa određenim namirnicama koje jedemo, što može uticati na njihovu efikasnost i čak dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Na primer, neki antibiotici mogu interagovati sa mlečnim proizvodima, kao što su mleko, jogurt i sir, ometajući njihovu apsorpciju. Tetraciklini također mogu imati sličnu interakciju, pa se preporučuje izbegavanje mlečnih proizvoda pre uzimanja leka.

Kombinacija paracetamola i alkohola može povećati rizik od trovanja jetre, posebno kod osoba koje redovno konzumiraju alkohol. Takođe, varfarin, popularni razređivač krvi, može biti manje efikasan ako se konzumira sa zelenim lisnatim povrćem bogatim vitaminom K, kao što je kelj, spanać i brokoli.

Majonez i određena ulja također mogu uticati na varfarin, dok alkohol može imati interakciju sa insulinom i drugim lekovima za dijabetes, dovodeći do problema sa nivoom šećera u krvi.

Hrana bogata kalijumom, poput spanaća, avokada i banana, može ometati lekove za krvni pritisak kao što su ACE inhibitori, pa je važno pratiti unos ovih namirnica. Grejpfrut može imati interakciju sa nekim lekovima, uključujući blokatore kalcijumskih kanala, statine, lekove za suzbijanje imuniteta i lekove protiv alergija.

Antihistaminici, blokatori dopaminskih lekova, SSRI antidepresivi i MAOI antidepresivi takođe mogu imati interakciju sa alkoholom i određenim namirnicama, što može uzrokovati različite neželjene efekte. Ljudi koji uzimaju lekove za hipotireozu, kao što je levotiroksin, trebalo bi da ga uzimaju na prazan stomak, jer hrana može blokirati njegovu apsorpciju.

Važno je da se konsultujete sa lekarom ili farmaceutom o mogućim interakcijama lekova i hrane kako biste izbegli neželjene efekte i garantovali efikasno lečenje. Neki lekovi mogu zahtevati promene u ishrani kako bi bili efikasni, pa je važno biti obavešten i pažljivo pratiti uputstva o korišćenju lekova.