Prema najnovijim podacima Poreske uprave Hrvatske, objavljenim u petak, 24. januara 2025. godine, zabeležen je značajan pad u broju računa izdatih za kupljenu robu tokom masovnog bojkota kupovine. Ovaj bojkot, koji je organizovan kao protest protiv visokih cena, doveo je do smanjenja broja izdavanih računa za 44% u odnosu na prethodni petak. Takođe, iznos koji je plaćen za te račune pao je čak za 53%, što ukazuje na ozbiljnost situacije.
Hrvati su se odlučili na masovni bojkot kupovine zbog sve većih troškova života, koji su postali neizdrživi za mnoge građane. Ovaj protest obuhvatao je ne samo prodavnice i trgovačke lance, već i benzinske stanice, šoping centre i druga mesta gde se vrši kupovina. Inicijativa je dobila široku podršku među građanima, koji su izrazili nezadovoljstvo prekomernim cenama osnovnih životnih namirnica i usluga.
U danu bojkota, ukupno je izdato 5.096.083 računa, dok je iznos svih računa bio 78.373.051 evra. Upoređujući te podatke sa prethodnim petkom, kada je broj fiskalnih računa iznosio 7.195.480, jasno je da je bojkot imao značajan uticaj na tržište. Naime, u prošli petak, iznos plaćen za te račune iznosio je 121.898.234 evra, što dodatno oslikava razmere smanjenja potrošnje tokom bojkota.
U poslednjih nekoliko meseci, inflacija u Hrvatskoj je postala ozbiljan problem. Cene osnovnih namirnica, kao što su hleb, mleko, meso i povrće, značajno su porasle, a mnogi građani osećaju pritisak zbog sve većih troškova života. Ova situacija je navela ljude da se organizuju i preduzmu akciju kako bi ukazali na svoje nezadovoljstvo i zatražili promene.
Osim što je bojkot kupovine privukao pažnju medija, takođe je otvorio diskusiju o ekonomskim problemima u zemlji. Mnogi analitičari smatraju da je ovakva vrsta protesta potrebna kako bi se vlasti naterale da reaguju na izazove sa kojima se suočava stanovništvo. S obzirom na to da su građani ujedinjeni u ovom protestu, postoji nada da će njihova akcija dovesti do promena u politici cena i ekonomskim merama koje se sprovode u zemlji.
Pored toga, bojkot je pokazao i snagu društvenih mreža i digitalne komunikacije u organizovanju masovnih akcija. Informacije o bojkotu su se brzo proširile putem društvenih mreža, što je omogućilo da se veliki broj ljudi brzo uključi u ovu akciju. Ovakva organizacija može poslužiti kao primer za buduće proteste i inicijative koje se bave sličnim problemima.
Iako je bojkot kupovine bio usmeren na trgovinske lance, efekti su se mogli primetiti i na drugim sektorima ekonomije. Pad potrošnje može dovesti do smanjenja profita trgovaca, što bi moglo uticati na radna mesta i zaposlenost u sektoru maloprodaje. Zbog toga je važno da vlasti razmotre mere koje bi mogle pomoći u stabilizaciji cena i podržati građane u ovim teškim vremenima.
U zaključku, masovni bojkot kupovine u Hrvatskoj predstavlja značajan signal vlastima da građani ne mogu više da trpe visoke cene i da su spremni da preduzmu akciju u cilju poboljšanja svog ekonomskog položaja. Ovakvi protesti imaju potencijal da dovedu do promena u ekonomskim politikama i da podstaknu vlasti na delovanje u interesu svojih građana. Potrošači su jasno stavili do znanja da su im potrebna rešenja koja će smanjiti troškove života i omogućiti im dostojan život.
