Procenjuje se da je Evropska unija u 2024. godini potrošila 22 milijarde evra na kupovinu fosilnih goriva iz Rusije, dok je istovremeno za pomoć Ukrajini obezbedila 19 milijardi evra. Ove informacije dolaze iz izveštaja Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (Crea), koji ističe da je EU prošle godine potrošila 21,9 milijardi evra na rusku naftu i gas, uprkos naporima da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata.
Kilski Institut za svetsku ekonomiju takođe beleži da je Evropska unija u 2024. godini dodelila Ukrajini finansijska sredstva od 18,7 milijardi evra. Ova situacija ukazuje na kontradikciju u politici EU, gde se sa jedne strane pruža podrška Ukrajini, dok se sa druge strane i dalje zavisi od ruskih energenata.
U izveštaju se dodatno navodi da je Rusija tokom prošle godine ostvarila prihod od 242 milijarde evra od globalnog izvoza fosilnih goriva. Ukupni prihodi Rusije u ovom segmentu od početka rata se približavaju cifri od bilion evra, što pokazuje kako se zemlja prilagodila sankcijama koje su joj uvedene. Oko polovine poreskih prihoda Rusije dolazi iz sektora nafte i gasa, a zemlja pokušava da izbegne sankcije tako što premešta isporuke goriva na „flotu u senci“.
Crea procenjuje da Rusija ostvaruje trećinu svojih prihoda od izvoza fosilnih goriva putem ovih tankera. Ova praksa ukazuje na to da Rusija nastavlja da traži načine da kapitalizuje na svom energetskom bogatstvu, uprkos međunarodnim pritiscima i sankcijama.
S obzirom na trenutnu situaciju, Evropska unija se suočava sa izazovima da balansira između svojih ekonomskih potreba i političkih obaveza prema Ukrajini. Naime, energetska zavisnost od Rusije predstavlja ozbiljan problem za EU, s obzirom na to da je Rusija jedan od glavnih dobavljača nafte i gasa.
Ova situacija dodatno je komplikujuća sa porastom cena energenata na svetskom tržištu, što dodatno otežava situaciju za evropske potrošače i preduzeća. Mnoge zemlje EU već su započele diversifikaciju svojih izvora energije, ali proces je spor i zahteva velika ulaganja.
Pored toga, energetska kriza koja je proizašla iz rata u Ukrajini dovela je do povećanih troškova života za mnoge građane u EU. Vlade država članica pokušavaju da pronađu rešenja kako bi ublažile udar na svoje ekonomije i pomogle najugroženijim grupama stanovništva.
U međuvremenu, podrška Ukrajini ostaje ključna tačka u spoljnoj politici EU. Mnoge države članice su se obavezale na vojnu i humanitarnu pomoć, ali stvarna finansijska podrška i dalje zaostaje u odnosu na iznose koje EU troši na energente iz Rusije. Ova nesrazmera u finansijskim izdacima može da izazove kritike i nesuglasice unutar same EU, posebno u svetlu rastuće zabrinutosti zbog ruskih akcija.
S obzirom na sve ove okolnosti, važno je da se EU fokusira na bržu i efikasniju tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, kako bi smanjila svoju zavisnost od fosilnih goriva i Rusije. Ulaganje u zelene tehnologije i energiju iz obnovljivih izvora moglo bi predstavljati dugoročno rešenje za energetske izazove s kojima se EU suočava.
U zaključku, situacija u vezi sa troškovima energenata i podrškom Ukrajini predstavlja kompleksan izazov za Evropsku uniju. Potrebno je uravnotežiti ekonomske interese i političke obaveze, što zahteva hitne i promišljene odluke na nivou EU. Ova situacija može da utiče na buduće odnose između EU i Rusije, kao i na unutrašnju stabilnost unije.
