U Srbiji se očekuje prosečan prinos pšenice od 4,7 do pet tona po hektaru, uz ukupan rod od oko tri miliona tona. Međutim, stručnjaci upozoravaju da su prošle jeseni usevi posejani sa nekvalitetnim semenom i mineralnim đubrivima, što može rezultirati varijacijama u prinosima. Kada je reč o kvalitetu, očekuje se da bude na nivou prošlogodišnjeg.
Predsednik Vučić ističe potrebu za obezbeđivanjem energetske stabilnosti, pri čemu napominje da su rezerve nafte, benzina i dizela dovoljne za 85 do 89 dana, ali da je neophodno njihovo povećanje. Takođe, cena gasa za predstojeću zimu već je porasla na 420 dolara, sa 300 dolara. To može rezultirati skokom cena struje na svetskim berzama.
Pozivajući se na nestabilnu geopolitičku situaciju, Vučić naglašava važnost povećanja robnih rezervi, posebno u vreme kriza. Govoreći o ceni pšenice, direktorka Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović ističe da je prošle nedelje cena dostigla 24 dinara sa PDV-om. Dodaje da trgovina prošlogodišnjim rodom više nije aktuelna, te da je većina pšenice koja se izvozi bila ugovorena još u junu.
U pogledu politike otkupa pšenice, Savovićeva upozorava na praksu poljoprivrednih proizvođača da čekaju da cena dostigne maksimum pre nego što je prodaju. To može dovesti do poremećaja u planiranom otkupu i raspodeli pšenice. Agroekonomski analitičar Milan Prostran ističe da je povećanje robnih rezervi mudar potez države, posebno u nestabilnim vremenima, kako bi se rasteretili viškovi i obezbedila sigurnost snabdevanja.
Na tržištu pšenice očekuje se nestabilnost cena do kraja žetve na severnoj hemisferi, odnosno do septembra ili oktobra. Postoji zabrinutost zbog potencijalno manjeg roda u Rusiji i Ukrajini, što može uticati na globalnu ponudu. Savovićeva ističe da je važno pratiti tržište i geopolitičke promene radi pravilnog planiranja snabdevanja.
Vučić naglašava potrebu za pregovorima sa partnerima, poput Rusije i Azerbejdžana, radi povećanja rezervi gasa. Pojačano ulaganje u energetsku stabilnost postaje prioritet u vreme geopolitičke nestabilnosti i rastućih cena energenata. Srbija trenutno raspolaže sa 544 miliona kubnih metara gasa, ali planira povećanje ovih rezervi radi sigurnosti snabdevanja tokom zime.
U zaključku, povećanje robnih rezervi pšenice i gasa postaje imperativ u vreme globalne nestabilnosti i ekonomskih izazova. Ove mere imaju za cilj da obezbede stabilnost snadbevanja, regulišu cene i omoguće održivost tržišnih uslova. Predstojeća žetva pšenice u Srbiji otvara nove perspektive za poljoprivrednike i trgovce, ali zahteva pažljivo praćenje tržišnih trendova i geopolitičkih promena radi efikasnog planiranja i odlučivanja.
